Житије
Свети Адријан и Наталија страдали су за веру у Никомидији, за време цара Максимијана Галерија, око 305–311. године, у једном од последњих и најжешћих прогона хришћана пре Миланског едикта. Адријан је био угледни царски чиновник, начелник суднице, млад човек од свега двадесет осам година, још увек незнабожац, док је Наталија, његова млада супруга, већ била тајна хришћанка, чувајући веру у срцу из страха од прогона.
Прилика за обраћење дошла је кад је Адријан, по дужности, присуствовао испитивању и мучењу групе хришћана — по предању њих двадесет и три — ухваћених док су се тајно молили у пећини. Задивљен храброшћу и миром са којим су подносили страшна мучења, Адријан их је упитао какву награду очекују од свога Бога да би тако спремно трпели патњу. Када му је одговорено да им је обећан вечни живот у царству небеском, Адријан је, дирнут до дубине душе, наредио писару да и његово име упише у списак осуђених хришћана, јавно се изјашњавајући хришћанином — иако у том тренутку још није био крштен, већ је овим чином исповедања примио, како Црква учи, „крштење крвљу”. Био је одмах ухапшен и бачен у тамницу.
Када је Наталија сазнала шта се догодило, обрадовала се, јер је њен муж, до тада незнабожац, постао исповедник Христов. Отишла је у тамницу, пољубила му окове и храбрила га да истраје до краја, подсећајући га на примере ранијих мученика. Посећивала га је свакодневно, превијала му ране и молила се заједно са њим, охрабрујући и остале затворене хришћане.
Када су власти, сазнавши да ће затвореници бити пуштени на кућни одмор уз откуп, покушале да Адријана ослободе из тамнице како би избегао извршење казне (јер је његов отац то потајно организовао), Наталија га је, према предању, сама наговорила да се врати у тамницу и не изневери веру коју је исповедио. Адријан је био мучен и најзад посечен заједно са осталим мученицима. Наталија је сачувала део његових моштију као драгоцену светињу, а убрзо се, по предању, и сама преселила у Цариград да избегне удварање једног римског војсковође, где је мирно преминула, оставши верна сећању на мужа до краја живота.
Света Наталија се отуда поштује као узор верне и пожртвоване хришћанске супруге — она која је свог мужа не само пратила у вери, већ га је и сама, својом чврстином, утврђивала на путу мучеништва.
Празновање
Празнује се 8. септембар по новом календару (26. август по старом). Имендан на овај дан прослављају носиоци имена Наталија, Наташа и Адријан.