Житије
Свети Емилијан Исповедник био је епископ града Кизика на Мраморном мору, а живео је на прелазу из ВИИИ у IX век, у време другог таласа иконоборачке јереси, која је захватила Византијско царство током скоро читавог једног века. Иконоборци су, ослањајући се на погрешно тумачење старозаветне забране идолопоклонства, тврдили да је поштовање светих икона облик обожавања материје и наговарали цареве да нареде уклањање и уништавање икона из свих храмова царства — сукоб који је дубоко поделио византијско друштво и довео до прогона многих епископа и монаха верних православном учењу.
Када је цар Лав В Јерменин, обновивши иконоборство после привременог периода поштовања икона, издао наредбу да се иконе поново уклоне из храмова, сазвао је сабор епископа у Цариграду 815. године којим је покушао да наметне иконоборачко учење читавој Цркви. Емилијан је био један од епископа који су смело одбили да потпишу царску одлуку, бранећи пред самим царем православно учење да се поштовање исказано икони уздиже ка првообразном лику који она представља, а не материји од које је направљена — учење које ће коначно бити потврђено на Седмом васељенском сабору.
Због те постојаности у исповедању православне вере, Емилијан је био свргнут са епископске катедре, изложен притисцима и претњама, и на крају прогнан у далеко изгнанство, где је у невољама, лишавањима и тешким условима провео остатак живота, не одустајући никада од свог става. Умро је у прогонству, не дочекавши коначну победу православља над иконоборством која је уследила неколико деценија касније, 843. године, на такозвани „Недељу православља”.
Због страдања које је поднео, али не мученичком смрћу већ дуготрајним прогонством и лишавањем ради вере, Црква га убраја у посебан чин исповедника — светитеља који су за веру трпели, али нису непосредно погубљени — и поштује га као једног од верних бранилаца православног учења о иконама у једном од најтежих доктринарних сукоба у историји Цркве.
Празновање
Празнује се 21. август по новом календару (8. август по старом).