Житије
Свети Мартин Исповедник био је римски папа у ВИИ веку и један од најревноснијих бранилаца православне вере свога доба. У време када се у Византијском царству, уз подршку самих царева који су њоме покушавали да измире православне и монофизите ради политичког јединства угроженог царства, ширила јерес монотелитства — учења које је Христу приписивало само једну, божанску вољу, поричући Његову пуну људску вољу и тиме и пуну људску природу — свети Мартин је 649. године сазвао велики Латерански сабор у Риму, на коме је та заблуда формално осуђена и свечано потврђено православно учење о двема вољама у Господу, божанској и људској. У тој борби његов најближи саборац био је свети Максим Исповедник, највећи богослов тога доба.
Због те одлучности, која је отворено пркосила царској верској политици, навукао је на себе гнев византијског цара Констанса ИИ, који није трпео никакво противљење својим одлукама. Папу су, после неколико неуспелих покушаја, напослетку на превару ухватили у самом Риму док је био тешко болестан, и спровели га преко мора, кроз многа понижења и недостојно поступање, на суд у Цариград, где је оптужен не за веру, већ лажно за издају и заверу против цара, и тамо јавно осуђен на смрт, пресуду која је на молбу умирућег патријарха преиначена у прогонство.
Изнемогао од тешке болести, гладовања и вишемесечног злостављања у тамници, прогнан је далеко на север, у Херсон на Криму, тада забачену и сиромашну границу царства. Тамо је, у великој оскудици и патњи, често без довољно хране и напуштен чак и од сопствене римске цркве која је под притиском изабрала његовог наследника још за његовог живота, али потпуно непоколебљив у исповедању истине, завршио свој земаљски живот 655. године. Иако није дословно пролио крв као мученик, своје исповедништво запечатио је дуготрајним прогонством и страдањем за истину, оставши до самог краја веран православљу. Његово учење потврђено је неколико деценија касније на Шестом васељенском сабору. Црква га поштује као исповедника који је страдањем посведочио верност правој вери.
Празновање
Празнује се 27. априла по новом календару.