Житије
Свети мученици Аникита и Фотије, ујак и сестрић, пострадали су у Никомидији за време Диоклецијановог гоњења, почетком ИВ века. Аникита је био угледан и храбар хришћанин који се јавно успротивио царској наредби да се хришћани прогоне и приморавају на жртву идолима, отворено исповедивши своју веру пред самим царем. Због тога је био ухапшен и подвргнут тешким мучењима — вучен по тлу везан за коње, бацан у разбукталу ватру, излаган дивљим зверима у арени — али је, по предању, из свих ових искушења излазио неозлеђен, на чудо многих присутних.
Његов сестрић Фотије, млад човек који га је пратио и био сведок његове постојаности и чудесног избављења, сам се, ганут ујаковим примером, јавно објавио хришћанином, не могавши да ћути док му је најближи род страдао за веру коју је и он у себи носио. Ухапшен је заједно са Аникитом, и од тада су њих двојица заједно пролазили кроз низ мучења, храбрећи и утврђујући један другог.
Њихова постојаност и чудесна избављења из разних смртних опасности привукла су пажњу многих Никомиђана, од којих су неки, видевши снагу њихове вере, и сами пришли хришћанству, спремни да деле њихову судбину. На крају, после дуготрајних и разноврсних мучења којима нису успели да их сломе нити да угасе њихову веру, мучитељи су Аникиту и Фотија бацили у разбукталу пећ у којој су предали дух Богу, примивши заједно венац мучеништва — ујак и сестрић, сједињени у крвном сродству и, још чвршће, у заједничком сведочењу за Христа.
Празновање
Празнује се 25. август по новом календару (12. август по старом).