Житије
Свети мученик Аимулијан припада великом мноштву ранохришћанских мученика чија је вера и верност Христу потврђена мученичком смрћу, али чије опширније житије није сачувано до наших дана у детаљној форми. Име му је забележено у православном синаксару — зборнику кратких спомена светитеља који се користи у богослужењу — као сведочанство да је Црква од најранијих векова пажљиво чувала имена свих који су за веру положили живот, чак и када су околности њиховог страдања временом избледеле из писаног предања.
Прогони хришћана у прва три века постојања Цркве односили су хиљаде живота широм Римског царства — од познатих великомученика чија су житија опширно записана и вековима преписивана, до мноштва верника чија су имена запамћена, али чији је животни пут, место и тачне околности страдања с временом остало забележено тек у најкраћој могућој форми. Аимулијан припада овој другој, бројнијој скупини — сведок вере чије је само име, као драгоцена реликвија, преношено кроз векове богослужбене праксе.
Црква овакве мученике не помиње мање час из разлога оскудности података о њима — напротив, њихово место у литургијском календару једнако је часно као и оних о којима су нам сачувана опширна житија, јер суштина мучеништва није у обиму историјског записа, већ у верности до саме смрти.
Оставши веран до краја и не одрекавши се Христа, примио је мученички венац. Црква га поштује у збору светих мученика, чувајући његово име са истим поштовањем са којим чува и имена најславнијих великомученика, јер је пред Богом, како учи православно предање, једнако драгоцена свака жртва принета из исте љубави, без обзира на то колико је од ње историја успела да забележи.
Празновање
Празнује се 13. септембар по новом календару (31. август по старом).