Житије
Свети мученик Вонифатије (Бонифатије) живео је на прелазу из ИИИ у ИВ век у Риму, где је служио као управитељ домаћинства богате римљанке по имену Аглаида. Њих двоје су дуго водили распусан и грешан живот, потпуно одан телесним уживањима, иако је Вонифатије, упркос свему, задржао извесну црту доброте — био је познат по томе што је сиромашнима и путницима несебично помагао, делећи са њима храну и новац чак и усред сопственог раскалашног живота.
Када је Аглаида чула да је хришћанима, који у то време трпе жесток прогон, потребно да им се доставе и сахране мошти мученика страдалих за веру, послала је Вонифатија у град Тарс у Киликији да их прибави, обећавши му да ће, ако се то дело успешно обави, и она сама променити живот. Вонифатије је, полазећи на тај пут, сам себи, готово у шали, рекао да ће, ако не нађе мошти других мученика, можда и сам постати мученик за Христа — речи које су се, на његово сопствено изненађење, убрзо обистиниле на сасвим озбиљан начин.
Стигавши у Тарс, Вонифатије је затекао мучење хришћана у пуном јеку и, посматрајући њихову постојаност и храброст пред најсуровијим мукама, нешто се дубоко променило у њему — приблизио се осуђенима, пољубио им окове и, изненада, сам пред судијом отворено исповедио да је и он хришћанин, спреман да дели њихову судбину. Изненађене овим преокретом, власти су га подвргле истим суровим мучењима као и остале — био је бацан у котао с узаврелим катраном, сечен, и најзад посечен мачем, примивши мученички венац уместо моштију које је дошао да тражи.
Његови сапутници, вративши се у Рим са вешћу о његовој смрти и његовим моштима, пренели су Аглаиди шта се догодило. Дубоко потресена, Аглаида је испунила своје обећање — напустила је ранији начин живота, раздала имање сиромасима и остатак живота провела у покајању и подвигу. Житије Светог Вонифатија је отуда вековима остало омиљен пример који Црква наводи да покаже како се, чак и после најгрешнијег живота, искреним обраћењем и, у овом случају, коначним мучеништвом, душа може у потпуности осветити пред Богом.
Празновање
Празнује се 1. јануар по новом календару (19. децембар по старом).