Житије
Свети пророк Језекиљ један је од четири велика старозаветна пророка (уз Исаију, Јеремију и Данила), а живео је у ВИ веку пре Христа. Био је свештеничког рода и, као младић од око двадесет пет година, одведен је у вавилонско ропство заједно са првим великим таласом исељеног народа израиљског, после прве опсаде Јерусалима од стране цара Навуходоносора, неколико година пре коначног разорења града и Храма. Тамо, на обали канала реке Ховар у Вавилонији, примио је од Бога свој пророчки позив кроз једно од највеличанственијих и најзагонетнијих виђења у читавом Старом завету — приказ славе Господње на небеским колима ношеним чудним, многооким бићима, виђење које је вековима доцније надахњивало и јеврејску и хришћанску мистичку традицију.
Кроз многа наредна виђења и упечатљиве симболичне радње — попут лежања на једној страни стотинама дана да симболизује године казне, или бријања главе и дељења косе на три дела — опомињао је преостали народ у Јерусалиму и сународнике у ропству због дубоког отпада од Бога који је довео до катастрофе, али их је истовремено тешио јасним обећањем будућег повратка из ропства и потпуне духовне обнове народа.
Најпознатије је његово виђење долине пуне сувих, избељених костију које су се, на саму реч Господњу изговорену кроз пророка, прекриле жилама и месом, обукле у кожу и коначно оживеле Духом Божјим — моћна слика коју је Црква одувек тумачила и као пророштво о телесном васкрсењу мртвих, и као симбол духовног оживљавања народа после ропства. Пред крај своје књиге прорекао је и детаљно виђење будућег, обновљеног храма, које хришћански тумачи повезују са духовним храмом Цркве. Црква га поштује као великог пророка који је, сам у туђем ропству, чувао веру и наду читавог свог народа у обећања Божја.
Празновање
Празнује се 3. август по новом календару (21. јул по старом).