Житије
Свети пророк Михеј, шести по реду међу дванаест старозаветних „мањих” пророка, пророковао је у ВИИИ веку пре Христа у Јудејском царству, као савременик великог пророка Исаије, у бурном периоду када је северно Израиљско царство пало под асирску најезду, а слично се претило и јудејском југу. Потицао је из малог места Моресета у Јудеји, из народа, за разлику од многих пророка племићког или свештеничког порекла, што се одразило и на његову проповед, прожету нарочито оштром осудом богатих великаша који су угњетавали сиромашан народ.
Михеј је оштро обличавао друштвену неправду, корупцију судија и свештеника, и лажне пророке који су народу говорили оно што је желео да чује уместо истине — упоређујући их са онима који „граде Сион крвљу, а Јерусалим неправдом”. Пророковао је да ће због ових грехова и сам Јерусалим бити разорен, пророштво које се, према Старом завету, касније остварило при вавилонском освајању града, а које је толико потресло савременике да се, према Књизи пророка Јеремије, спомињало чак и век касније као пример истинитог пророштва које треба озбиљно схватити.
Упркос оштрини своје осуде, Михејева књига садржи и нека од најлепших и најутешнијих места читавог Старог завета: његово пророчанство да ће Месија, Владар Израиљев, бити рођен управо у Витлејему, „премда си најмањи међу хиљадама Јудиним” (пророчанство које су, према Јеванђељу по Матеју, сами јеврејски књижевници навели цару Ироду када су га мудраци питали где треба да траже новорођеног Цара Јудејског), као и његова визија будућег мира међу народима, када ће „мачеве своје прековати у раонике, а копља своја у српове, и неће више дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју” — стих који је, заједно са готово идентичним местом код пророка Исаије, постао један од најпознатијих библијских израза чежње за универзалним миром.
Празновање
Празнује се 27. август по новом календару (14. август по старом).