Житије
Свети пророк Самуило, последњи од судија Израиљевих и први од великих пророка после Мојсија, живео је у XI веку пре Христа. Његово рођење само по себи је чудо одговорене молитве: мајка му Ана (Анна), дуго без деце и исмевана због тога, заветовала се у јерусалимском светилишту у Силому да ће, ако јој Бог подари сина, њега посветити служби Божјој до краја живота. Молитва јој је услишена, и чим је дете одбила од дојења, одвела га је, како је и обећала, код првосвештеника Илија да одраста и служи при Светињи.
Као дечак, Самуило је једне ноћи, спавајући у светилишту, чуо глас који га је звао по имену — мислио је да га зове Илије, али старац је, после трећег пута, схватио да га заправо Сам Господ позива, и научио дечака да одговори: „Говори, Господе, јер слуга твој слуша.” Тако је Самуило, још у раном детињству, примио свој први пророчки позив, који му је најавио пад Илијевог дома због грехова његових синова — пророштво које се убрзо и испунило.
Када је одрастао, Самуило је постао последњи и један од највећих судија Израиљевих — вођа који је народ предводио и духовно и војнички пре успостављања царства, избављајући га од филистејског угњетавања и враћајући га вери у Јединог Бога. Када је народ, упркос његовом упозорењу о теретима царске власти, затражио да им постави цара „као што имају сви народи”, Самуило је, по Божјем налогу, помазао Саула за првог цара Израиљевог. Када је Саул касније пао у непослушност Богу, Самуило је, по истом Божјем налогу, тајно помазао младог пастира Давида за будућег цара — чин од изузетног значаја, јер се од лозе Давидове, према хришћанском схватању, родио и сам Месија, Исус Христос.
Самуило је до краја живота остао веран гласник Божје воље народу, непоткупљив судија и молитвеник за свој народ чак и када би га народ разочарао — остајући трајни узор пророка који ставља верност Богу изнад народне воље и сопствене удобности.
Празновање
Празнује се 2. септембар по новом календару (20. август по старом).