Житије
Свети свештеномученик Антипа био је епископ града Пергама у Малој Азији у И веку и, по предању, лични ученик светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова. Његово име је изузетно ретко међу светитељима по томе што га директно помиње сам Господ Исус Христос у Откривењу Јовановом, у поруци упућеној цркви у Пергаму, називајући га „мојим верним сведоком који је убијен код вас, где сатана живи” — једини пут у читавом Новом завету да је неки хришћански мученик лично поменут и похваљен самим Христом у библијском тексту.
Пергам је у то време био познат као једно од главних средишта царског култа и разних паганских мистеријских религија у Малој Азији, чинећи Антипину пастирску службу посебно тешком усред града дубоко приврженог идолопоклонству. Као ревностан пастир, речју и личним примером одвраћао је људе од служења идолима и приводио их Христу, због чега су га се свештеници и поклоници идола посебно бојали као претњу сопственим храмовима и приходима од култа.
Разјарени незнабошци на крају су ухватили светог старца и захтевали да се одрекне Христа и принесе жртву идолима. Када је он то одлучно одбио, бацили су га, по посебно окрутном предању, у усијаног бронзаног вола — направу за мучење у којој би жртва била затворена и печена жива док су њени крици, излазећи кроз цеви у облику њушке, звучали као рикање бика. У тој направи се мученик, молећи се Богу за своју паству чак и у последњим тренуцима, предао Господу и примио венац свештеномученика. Његове мошти су се прославиле бројним чудима, а нарочито исцељењима зубобоље, због чега се вековима призивао као посебан заштитник од те болести.
Празновање
Празнује се 24. април по новом календару (11. април по старом).