Житије
Свети Артемон био је свештеник у малоазијском граду Лаодикији, у Фригији, у време великих прогона хришћана на самом почетку ИВ века, под царем Диоклецијаном. Већ у дубокој старости од преко осамдесет година, као изузетно искусан и побожан презвитер који је пола века провео у свештеничкој служби, ревносно је и даље служио Цркви под својим епископом Сисинијем, поучавајући вернике хришћанском животу и неуморно их храбрећи да истрају у вери усред све жешћег прогона који је захватио читаву област. Предање посебно бележи да је, по налогу свог епископа, имао задатак да разбија идоле и затвара поганске храмове, чиме је на себе навукао посебан гнев локалних незнабожаца још пре отвореног прогона.
Када је царска власт покренула систематско гоњење и послала у Лаодикију посебног изасланика по имену Патрикије да уништи хришћанску заједницу, Артемон није ни покушао да сакрије своје хришћанство иза година или мирног свештеничког положаја, већ је отворено и смело исповедао Христа пред самим мучитељима, не обазирући се на могућу благост коју би му његова старост можда донела. Подвргнут је суровим мукама намењеним да сломе и много млађе и снажније људе, али их је он подносио са чудесном постојаношћу, не одричући се Господа ни под претњом најсуровије смрти.
Својом храброшћу и стрпљивим трпљењем у тако позним годинама, када би многи очекивали само немоћ и предају, посведочио је изузетну снагу вере многима који су посматрали његово страдање. Пострадао је напослетку мученички, примивши венац који Господ даје свима који Га љубе до самог краја живота, без обзира на године. Његово дуготрајно трпљење и неустрашиво исповедање вере охрабрило је многе друге хришћане тога краја да и сами истрају у прогонима, не бојећи се ни тамнице ни саме смрти. Православна Црква га поштује као свештеномученика и посебан пример верности Христу сачуване до последњих година дугог живота.
Празновање
Празнује се 26. априла по новом календару.