Житије
Свети свештеномученик Иринеј, епископ сирмијумски, управљао је хришћанском Црквом у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица), тада једном од најважнијих градова римске провинције Паноније и привременој царској престоници, у време последњег и најжешћег прогона хришћана под царем Диоклецијаном, почетком ИВ века. Сирмијум је у то доба био значајно хришћанско средиште на овим просторима, а Иринеј му је био млади, али већ угледни и поштовани епископ.
Када је прогон захватио и Сирмијум, Иринеј је био ухапшен и изведен пред римског намесника Прова на испитивање. Намесник је, покушавајући да га одврати од вере, прво прибегао убеђивању, а потом и емотивној уценама позивајући Иринејеву породицу — родитеље, супругу и децу — да пред њим моле епископа да се одрекне хришћанства и тако спасе сопствени живот и поштеди породицу бола. Призор је био потресан: пред судијом су плакали и преклињали га његови најближи, али је Иринеј, иако дубоко дирнут њиховим сузама, остао непоколебљив, одговоривши да му је Христос пречи од сваке земаљске везе, па и од најближе породице.
Подвргнут потом мучењима, Иринеј је и даље одбијао да принесе жртву идолима, изнова и изнова исповедајући веру у Христа пред судијом, чак и када му је претило најсуровијом казном. Намесник Пров, видевши да га ни мучење ни породичне сузе не могу поколебати, наредио је да буде бачен у реку Саву, која протиче поред Сирмијума, или је, по другој верзији предања, посечен мачем на мосту преко те исте реке — месту које је остало вековима упамћено као место његовог мучеништва.
Свети Иринеј Сремски се, заједно са мноштвом других хришћана који су у истом периоду пострадали у Сирмијуму, поштује као један од најзначајнијих ранохришћанских мученика на простору данашње Србије — сведок вере чије је страдање на обалама Саве, у срцу римске Паноније, један од најстаријих забележених примера хришћанског мучеништва на овом тлу, вековима пре него што ће Срби уопште доселити на ове просторе.
Празновање
Празнује се 5. септембар по новом календару (23. август по старом).