Житије
Свети свештеномученик Василије био је епископ града Амасије у Понту, на обали Црног мора у северној Малој Азији, у раном ИВ веку, у време једног од последњих великих таласа прогона хришћана пре коначног успостављања верске слободе. Он је храбро и мудро управљао својом Црквом у тим несигурним временима, чувајући вернике своје епархије од заблуда које су се јављале и неуморно их јачајући у исповедању праве вере путем проповеди и личног примера. Одликовао се изузетном пастирском брижношћу за сваку душу своје пастве, дубоком молитвеношћу и неустрашивошћу пред моћницима овога света, коју је показивао и пре сопственог страдања, отворено штитећи прогоњене вернике своје епархије од власти.
Предање га посебно повезује са случајем у коме је пружио заштиту и уточиште једној племенитој хришћанки, прогоњеној од стране самог цара Ликинија због одбијања да уђе у цареву породицу као жена његовог рођака, чиме је епископ Василије на себе навукао личан гнев владара. Када је потом царска власт, сазнавши за његову улогу, затражила да се он лично одрекне Христа и поклони идолима како би избегао казну, Василије је то одлучно одбио, остајући веран и своме Господу и својој пастви коју је штитио и по цену сопствене безбедности.
Због тога је ухваћен, подвргнут тешким мукама и напослетку осуђен на смрт. Пострадао је мученички, посечен мачем, а његово тело је, по предању, бачено у оближње море како хришћани не би могли да га сахране и штују као светињу. Ипак, тело је после неког времена чудесно пронађено неоштећено на обали од стране верника и часно сахрањено уз дужне почасти. Његово предано пастирско старање о свакој души и неустрашиво исповедање вере пред самом царском влашћу остали су трајан узор архијерејима који брину о повереном им стаду. Православна Црква га поштује као свештеномученика који је читавим животом и коначном смрћу посведочио потпуну верност Христу.
Празновање
Празнује се 9. маја по новом календару.