Увод
Никољдан је једна од најомиљенијих и најраспрострањенијих српских православних слава. Светог Николу као свог крсног свеца слави огроман број српских породица, а сам празник носи посебну топлину — пада у адвентско време, када је ваздух већ прожет ишчекивањем Божића. Овај водич настао је да помогне свима који по први пут организују Никољдан, али и онима који желе да обнове старе породичне традиције и разумеју дубље значење овог светог дана.
Када се слави
Никољдан се по грегоријанском (новом) календару обележава 19. децембра. Српска православна црква међутим прати јулијански (стари) календар, по коме празник пада 6. децембра. Разлика од тринаест дана између два календара значи да оно што црква литургијски обележава као 6. децембар, у грађанском животу одговара 19. децембру. Већина Срба у Србији и дијаспори слави 19. децембра, а званичан црквени помен Светог Николе одвија се на тај датум у свим српским православним храмовима.
Важно је знати да Никољдан пада усред Божићног поста (Филиповдан), који траје од 28. новембра до 6. јануара по грегоријанском рачунању. То директно утиче на славски сто — слава се држи посно.
Историја и традиција
Свети Никола Чудотворац, архиепископ Мирликијски, живео је у 4. веку у граду Мири у Малој Азији (данас Демре у Турској). Прославио се изнимном добротом, милосрђем и чудима која је чинио током земаљског живота, али и по пресељењу у вечност. У православној традицији поштује се као заштитник путника, морнара, деце, сиромаха и невољних. У српском народу уврежено је веровање да Свети Никола путује морима и рекама, помажући онима који су у опасности од воде.
Слава као институција дубоко је укоренјена у српску културу и представља један од најснажнијих облика очувања православног хришћанског идентитета српског народа. Крсна слава је, према црквеном тумачењу, успомена на дан крштења претка породице — дан када су преци примили хришћанску веру. Света архијерејска сабор Српске православне цркве уврстио је славу у ред црквених установа, а УНЕСЦО је 2014. године уписао “Славу, славско славље” на Листу нематеријалне културне баштине човечанства, препознајући њен изузетан значај.
Никољдан је посебно вољен јер у народу Свети Никола важи за свеца благе нарави, доступног свима — и богатима и сиромашнима. Предање каже да он лично обилази домове оних који га славе и прима њихове молитве. У приобалним и панонским крајевима Србије, где је веза с водом била од животног значаја, Свети Никола слови за посебног заштитника, па су га славиле многе рибарске и бродарска породица. Временом се његова слава проширила и на породице које нису имале изравне везе с морем, једноставно због његове репутације човекољубља и чудотворства.
У народу су се око Никољдана накупиле и разне народне традиције, временски знаци и пословице. Каже се: “Какав Никољдан, такав Божић” — што значи да време на Никољдан предсказује време за Божић. Ова веза с Божићем чини Никољдан и уводом у најсвечанији период православне календарске године.
Славски сто — шта се припрема
Будући да Никољдан пада у Божићни пост, славски сто мора бити посно — без меса, јаја и млечних производа. Црква ипак дозвољава рибу током већине дана Божићног поста, па је печена риба традиционално срце никољданског стола. Бира се риба по избору домаћина — шаран, пастрмка, орада или лосос — припремљена једноставно, на жару или у рерни са поврћем и маслиновим уљем.
Поред рибе, на столу се обично налазе:
- Славски колач (чесница) — обавезан, спрема се од пшеничног брашна, украшен православним крстом и литургијским симболима
- Жито за славу — кувана пшеница са орасима, шећером и кором лимуна; симболизује васкрсење и вечни живот
- Пасуљ пребранац — динстани пасуљ с луком, богат укусом, идеалан посни оброк
- Посна сарма — сарма од киселог купуса пуњена пиринчем, шаргарепом и зачинима, без меса
- Посна цорба од поврца — топла, ароматична чорба која увек добро дође зими
- Посне салате — туршија, роштиљ паприке, урнебес без кајмака, разне зимске салате
Славски колач и жито носе се у цркву дан пре или ујутро на дан славе да свештеник изврши освећивање (водицу).
Славска литургија и обреди
Никољдан почиње црквеном литургијом. Породица домаћина присуствује јутарњој божанственој литургији у цркви, где свештеник врши парастос и моли се за здравље и спас укућана. На литургију се носи славски колач да буде освећен, као и жито.
По повратку кући, или ујутро пре доласка гостију, обавља се централни славски обред — ломљење славског колача. Домаћин и домаћица заједно држе колач, свештеник (ако је присутан) или најстарији мушки члан породице изговара молитву Светом Николи и окреде колач три пута надесно, симболишући Свето Тројство. Потом се колач ломи — две половине се раздвајају, а комад који остане домаћину сматра се благословом за кућу.
Славска свећа (жижа) гори током читавог дана. Црвена бојица, тамјан и славска свећа чине обавезан део олтарића који се припрема у сваком дому који слави. Гостима се при доласку нуди да запале мањи комад воска о славску свећу, што симболизује учешће у молитви.
Припрема славе — корак по корак
Недељу дана пре славе:
- Одлучите мени и направите листу намирница
- Наручите или најавите славски колач код пекара који ради славске колаче, или га планирајте испећи код куће
- Проверите да ли имате тамјан, славску свећу и икону Светог Николе
Три дана пре славе:
- Купите намирнице за посни сто
- Потопите пасуљ за пребранац дан пре кувања
- Припремите кисели купус за сарму ако га немате укисељеног
- Позовите госте и потврдите број присутних
Дан пре славе:
- Испеците или покупите славски колач
- Скувајте жито и оставите у фрижидеру да се охлади
- Припремите пасуљ пребранац (боље је кад преноћи)
- Огулите и припремите поврће за чорбу и салате
- Средите кућу и поставите икону Светог Николе с тамјаном и свећом
Јутро на дан славе:
- Идите на литургију с колачем и житом
- По доласку кући, ломите колач у породичном кругу
- Пеците рибу (боље је пећи свеже, истог јутра)
- Кувајте чорбу и загрејте остала јела
- Поставите сто мало пре доласка првих гостију
Током славе:
- Дочекујте госте на улазу и понудите им жижу
- Домаћин наздравља првом здравицом Светом Николи
- После ручка се сервира жито и славски колач гостима
Честитање и посета
Када долазите на Никољдан као гост, уобичајено је донети мали поклон — флашу вина или ракије, кутију слаткиша, или букет цвећа. На улазу честитате домаћину: “Срећна слава!” или “Срећан Свети Никола!”. Домаћин одговара: “Хвала, и теби!” или “Бог да прими!”.
Није упутно долазити с празним рукама, али вредност поклона није важна — геста је оно што се цени. Гости остају на ручку и краћем седењу, а одлазећи опет честитају и захваљују за гостопримство. Ако нисте могли да присуствујете, прихватљиво је честитати телефоном током дана славе.
Честа питања
Детаљни одговори на најчешће дилеме око Никољдана налазе се у одељку FAQ на врху странице. Укратко: риба је дозвољена јер смо у посту; поклон треба донети али вредност није битна; слава се држи 19. децембра по новом стилу; жито и славски колач су неопходни без обзира на то колико је трпеза скромна.
Никољдан је пре свега дан молитве и захвалности. Трпеза, ма колико богата или скромна била, само је израз те захвалности. Слава Светом Николи!