Увод
Петковдан је празник који у српском народу носи посебну нежност и интимност. За разлику од неких славских празника који славе мушке мученике-војнике, Света Петка је светитељка чија прича говори о унутрашњој снази, испосништву и тихотној побожности. Ово је празник који многе српске породице славе с посебном пажњом, јер Света Петка је у народној традицији заштитница жена, исцелитељка и сапутница свакодневних женских брига и радости.
Њене мошти су путовале кроз Балкан — из Епивата до Трнова, из Трнова до Видина, па до Београда, и коначно до Иашија у Румунији — и где год су се зауставиле, народ их је примао с дубоким поштовањем. Српски летописи бележе да су београдски грађани износили мошти сваке недеље да би верници могли да им се клањају. Ова жива веза народа са светитељицом опстаје до данас кроз славље Петковдана.
Када се слави
Петковдан се у Српској православној цркви слави 1. новембра по јулијанском (старом) календару, што одговара 14. новембру по грегоријанском (новом) календару. Ово је један од првих новембарских празника — пада тачно две недеље пре него што почиње Божићни (Филипов) пост, који наступа 15. новембра по старом календару (28. новембра по новом).
Новембар је у српској традицији месец сјајних јесењих славља: Митровдан (8. новембра), Аранђеловдан (21. новембра) и Петковдан (14. новембра) деле исти месец с богатим столом од јесењег рода и првим свечаностима пред зимом.
Историја и традиција
Света Петка Тарновска, у црквеној традицији знана и као Параскева Епиватишка, живела је у 11. веку. Родила се у Епивату (данас Бüyüкçекмеце, у близини Истанбула) у побожној хришћанској породици. Према хагиографијама, већ као девојчица показивала је изразиту побожност — даровала је одећу сиромашнима, постила и молила се.
Рано је напустила дом и кренула на ходочаснички пут кроз Палестину, где је посетила света места и дубље се укорила у аскетски живот. Неко време је провела у Цариграду, у једном од тамошњих манастира, а потом се вратила у родни Епиват, где је живела као испосница до своје смрти.
Након њене смрти, тело је чудесно остало нетакнуто — што је у православљу знак светости. Њен гроб је остао заборављен све док, према предању, један риболовац није имао виђење у сну, после чега су мошти пронађене и откривене. Црква ју је прогласила светитељицом.
Путовање моштију Свете Петке кроз српске и балканске крајеве је фасцинантна прича. У 13. веку, мошти су пренесене у Трново, престоницу Другог бугарског царства. Ту су остале до пада Трнова под османску власт 1393. године. Деспот Стефан Лазаревић је 1403. године успео да их пренесе у Београд, који је тада био престоница српске деспотовине. Београђани су их дочекали с великим почастима, и мошти су смештене у цркву Русаље (Духова црква). Након освајања Београда 1521. од стране Сулејмана Величанственог, мошти су однете у Цариград, одакле их је султан 1641. године поклонио Петру Раресу, молдавском кнезу — и од тада се налазе у Иашију.
Славски сто
Петковдан пада у период који је слободан од поста (после Михољског а пре Филиповог поста), па славари обично славе мрсно — с месом, млечним и јајима. Ипак, многе домаћице, у знак посебног поштовања према Светој Петки која је била испосница, припремају и посна јела као део славског стола.
Обавезни елементи славског стола на Петковдан:
Славски колач је срце сваке славе. За Петковдан, колач се украшава крстом и свечаним орнаментима; неке домаћице украшавају колач симболима феминитета и плодности — класјем, цветовима, или листовима — у част заштитнице жена.
Жито (кољиво) се припрема од куване пшенице обогаћене шећером, орасима и сувим воћем. На Петковдан, жито се понекад украшава мало другачије — неким породицама је традиција да на врх жита ставе орах или леску у облику крста.
Посна чорба од поврћа је благо и топло јело које савршено одговара новембарском времену и поштује испосничку традицију Свете Петке. Чорба од корена, зеља и сушених гљива одаје се јесењем обиљу.
Посна мусака од кромпира без меса је hearty, заситно јело које гости памте — танки слојеви кромпира, пржена лука и богатог парадајз соса печени до златне боје.
Уз мрсни сто, домаћице често припремају и печење (јагњетину или телетину), супу, салате од зимског поврћа и разне колаче.
Славска литургија и обреди
На Петковдан, литургија у цркви је посвећена споману Свете Преподобне Петке. Уколико у месту постоји црква или капела посвећена Светој Петки (а има их неколико у Србији, посебно у Београду), тај дан се слави посебном свечаношћу с акатиистом и молитвеним читањима.
Породица која слави долази на јутарњу литургију с колачем и житом. Свештеник освешта ове дарове и упали свећу за здравље домаћинства. По повратку кући, пред иконом Свете Петке упали се кандило и свеће, а домаћин изговара кратку славску молитву захвалности.
Славска литија — долазак свештеника у кућу — нарочито је значајна на Петковдан за побожне породице. Свештеник кади све просторије и моли се за здравље, плодност и благостање укућана. Ломљење славског колача је свечан чин који предводи свештеник или најстарији члан породице заједно с домаћином.
У неким крајевима Србије (посебно на југу и истоку), на Петковдан је уобичајено да жене доносе као прилог цркви комаде тканине, свеће и уље — у знак захвалности Светој Петки за услишене молитве током претходне године.
Припрема славе
Петковдан захтева домаћинску организацију бар два до три дана унапред.
Два до три дана пре славе:
- Набавити пшеницу за жито и натопити је водом (пшеница за кољиво кува се дуго, па се натапање препоручује дан раније)
- Наручити славски колач код пекара или обезбедити време за припрему кући
- Набавити зимско поврће за чорбу и мусаку
- Набавити свеће, тамјан, уље за кандило и икону Свете Петке ако домаћинство нема
Дан пре славе:
- Скувати жито и украсити га
- Припремити посну мусаку од кромпира (одлично стоји преноћена и подгрејана)
- Скувати темељ за чорбу
- Уредити славски сто и иконостас
Јутро славе:
- Отићи на литургију и освешати колач и жито
- По повратку упалити кандило и свеће
- Примити свештеника за славску молитву (ако је договорено)
- Дочекати првих гостију
Честитање и посета
Посета на Петковдан носи посебну топлину — ово је слава која се не слави “гласно”, већ интимно. Гости који долазе на Петковдан:
- Честитају речима: “Срећна слава!” или “Срећан Петковдан! Дао Бог здравља и дуго славили!” Уобичајено је додати и “Света Петка нека чува вашу кућу!”
- Доносе поклон: Цвеће (посебно јесење — хризантеме, астер), слаткиши, вино или ракија; за домаћице породице жене гостујуће породице понекад доносе ручни рад или платно као симбол посвећен Светој Петки.
- Седе уз сто: На Петковдан, сто је увек добро покривен. Домаћица улази и излази из кухиње, а гости су дужни да искажу поштовање према њеном труду.
Петковдан је празник који посебно негује заједницу жена — мајки, кћери, снаја и пријатељица. Није ретко да се женски део породице и пријатељи окупе пре мушкараца и заједнички украшавају сто и припремају финалне детаље. Ова братска/сестринск узајамна помоћ део је духа Петковдана који препознају генерације српских породица.