Увод
Трифундан је један од омиљених зимских празника у српском народу, који спаја православну побожност са живописном аграрном традицијом. Сваки фебруар, на дан Светог Мученика Трифуна, виноградари и винари широм Србије и српске дијаспоре облаче свечану одећу, узимају маказе и одлазе у виноград да обаве један од најстаријих обреда у српској култури — свечану резидбу лозе. Овај празник није само верска слава, већ и живо сведочанство о вишевековној српској виноградарској култури.
За породице којима је Трифундан крсна слава, овај дан носи посебну дубину и смисао. Славити Светог Трифуна значи наставити ланац предака, поштовати традицију и захвалити се Богу за претходну годину. Док славски колач мириси кућу и жито се пали у част светитеља, дом постаје место заједништва — фамилиа, комшије и пријатељи скупљају се да поделе радост и трпезу.
Овај водич намењен је и онима који по први пут славе Трифундан у свом дому, и онима који желе да боље разумеју дубину ове традиције.
Када се слави
Трифундан се у Српској православној цркви слави 1. фебруара по јулијанском (старом) календару, што одговара 14. фебруару по грегоријанском (новом) календару. Будући да Србија и већина српских заједница користе стари календар за црквене празнике, право славље пада на дан који светски календар бележи као 14. фебруар — исти дан који се у западној Европи обележава као Валентиново.
Ова подударност није случајна ни случајно занемарива: Свети Трифун и традиција виноградарства старији су од било ког модерног “комерцијалног” празника, и за српске домаћине тај дан има сасвим другачији, духовни и породични смисао.
Историја и традиција
Свети Трифун Мученик живео је у Никеји (данас Изник у Турској) у првој половини 3. века, за време владавине римског цара Гордијана ИИИ. Према хагиографијама, Трифун је још у детињству поседовао дар исцељења и протеривања демона. Легенда говори да је излечио кћер цара Гордијана од опседнутости, чиме је стекао углед на царском двору.
Када је цар Деције почео систематски да прогони хришћане (око 249-251. године), Трифун је ухваћен и подвргнут мучењима јер је одбио да се одрекне Христа. Према предању, мачеви и копља нису могла да пробију његово тело, што су хришћани тумачили као Божју заштиту. На крају је погубљен мачем, а црква га је прогласила мучеником и светитељем.
У српском народу, Свети Трифун је посебно поштован као заштитник виноградара и винара. Ово поштовање вуче корене из византијске традиције, где је Трифун био заштитник безбедног раста биљака. Током векова, српски сељаци су органички спојили ово византијско штовање са сопственом аграрном културом, стварајући јединствен обред који траје до данас.
Посебно значајно место у традицији заузима легенда о Светом Трифуну и змији. Народ верује да Трифун, док је био чобанин, једном није примио монахе који су тражили храну, па га је змија ујела као казну. Од тада се верује да на Трифундан змије излазе из зимског сна — па су пастири и сељаци посебно опрезни овог дана и пазе да не иду босих ногу по пољу.
Славски сто
На Трифундан, славски сто одражава комбинацију црквене традиције и народне културе виноградарства. Централно место заузимају два обавезна славска јела: славски колач (чесница или слава колач) и жито (кољиво). Без ових двају јела нема правог славља.
Поред славског колача и жита, традиционални трифундански сто укључује:
Посна јела (за оне који посте или као уобичајен пратилац славе):
- Посна сарма од киселог купуса пуњена пиринчем и поврћем, која се кува без меса и савршена је зимска посластица
- Пребранац — печени пасуљ који је незаобилазни део српског зимског стола и савршено прати славску гозбу
- Разне салате од зимског поврћа — кисели купус, цвекла, туршија
Мрсна јела (за славаре који славе мрсно):
- Јагњеће или свињско печење, што је уобичајена пракса у породицама које славе Трифундан као крсну славу
- Супа и чорба од меса
- Роштиљ и месо са жара
Вино је посебно место на трифунданском столу. Будући да је Свети Трифун заштитник виноградара, вино није само пиће — оно је симболична понуда светитељу. Многи домаћини чувају посебну боцу сопственог вина да је отворе управо на Трифундан. Винари из Шумадије, Подунавља, Тимочке крајине и Војводине посебно придају пажњу овој традицији.
Славска литургија и обреди
Трифунданско славље почиње јутарњом литургијом у цркви. Породица се облачи свечано и одлази на јутарњу службу, која се на Трифундан посебно посвећи споману Светог Мученика Трифуна. Свештеник освешта жито и славски колач који домаћин доноси у цркву, те упали свећу за здравље и напредак куће.
Након литургије, свештеник може да дође у домаћинову кућу да обави славску молитву — литију кроз кућу. Овај обред укључује кађење свих просторија тамјаном, читање молитви и благосиљање домаћинства. Славски колач се ломни церемонијално — домаћин и свештеник заједно држе колач и окрећу га три пута у смеру супротном од казаљке на сату, затим га ломе и дају свакоме по комад.
Обред резидбе винограда — “Трифун реже” је централни народни обред Трифундана. Овај обред обавља се ујутру, пре или после литургије. Домаћин винограда свечано улази у виноград, узима маказе или српове и цереноминално одрезује прве гране лозе. Потом их полијева вином и црном кафом (по старом обичају), или само вином, говорећи речи молбе за богат урод. У неким крајевима Србије, посебно у Шумадији и Тимочкој крајини, овај обред праћен је песном и музиком, а суседу-виноградару се доноси вино и храна.
Припрема славе
Припрема Трифундана почиње неколико дана унапред. Ево практичног плана:
Три до пет дана пре славе:
- Набавити све намирнице — пасуљ за пребранац треба да се натопи ноћ пре кувања
- Наручити или припремити славски колач (ако се прави код куће, треба обезбедити време за дизање теста)
- Набавити свеће, тамјан и уље за кандило
Дан пре славе:
- Скувати пребранац (јело је укусније кад преноћи)
- Припремити посну сарму — лиснате сарме од киселог купуса са пиринчаним филом
- Скувати жито (кољиво): пшеница се кува неколико сати, затим се украси шећером у праху, орасима и сувим грожђем, те се обликује у гомилу с крстом од ораха на врху
- Припремити славски колач или преузети га од пекара
Јутро славе:
- Отићи на литургију у цркву
- Свештенику донети колач и жито на освешћење
- По повратку, упалити кандило и славске свеће испред иконе Светог Трифуна
- Обавити обред резидбе винограда (ако породица има виноград или чак симболичну лозницу)
- Дочекати госте
Честитање и посета
Посета славару на Трифундан је част и обавеза за блиске пријатеље и родбину. Гост који долази на славу треба да:
- Донесе поклон: Вино је идеалан дар за Трифундан — по могућности добра боца српског вина. Прихватљиви су и цвеце, слаткиши, или практичан поклон за кућу.
- Поздрави домаћина речима: “Срећна слава!” или “Срећан Трифундан, дао Бог здравља и напретка!”
- Запали свећу испред иконе Светог Трифуна у домаћину, ако је иконостас доступан гостима.
- Не одбија понуђену храну и пиће: На слави је неучтиво одбити колач и жито — то су свети дарови који се нуде сваком госту.
Гости обично долазе између подне и вечери; најсвечанији део славе је ручак. Није неуобичајено да гости седају за сто у више смена, јер славари имају много посетилаца. Домаћин увек седи за трпезом с гостима, али је дужан да брине и о новим гостима који пристижу.
На Трифундан посебно се негује традиција дељења вина. Домаћин често нуди гостима да кушају вино из домаће продукције или специјално одабрано вино у част Светог Трифуна. Овај гестус је дубоко симболичан — вино на Трифундан није само пиће, већ захвалност за претходну бербу и молитва за ону која долази.