Житије
Света Ксенија Римљанка била је подвижница В века, позната по смирењу и потпуном бекству од земаљске славе. Родила се у Риму, у угледној сенаторској породици, јединица кћи, и на крштењу је носила име Евсевија. Одликовала се лепотом, богатством и побожношћу, али је од ране младости чезнула само за Богом и монашким животом, сматрајући сваку земаљску почаст препреком на путу ка Њему.
Када су јој родитељи, према обичају њеног сталежа, намеравали да је удају за младића племићког рода, Ксенија се, не желећи тај брак нити било какву везаност за свет, тајно договорила са две своје верне слушкиње да заједно напусте родитељски дом. Ноћу су се укрцале на брод и отпутовале далеко на исток, прво на острво Кос, а потом у град Миласу у Карији, у Малој Азији. Да би сакрила своје високо порекло и избегла да је породица пронађе, узела је ново име — Ксенија, што на грчком значи „странкиња” или „гошћа” — име које је савршено одражавало њен изабрани пут: да читав живот проведе као странац на овом свету, тражећи једино небеску отаџбину.
У Миласи је од месног епископа добила дозволу да на свом имању, купљеном сопственим средствима, сагради храм посвећен Светом Стефану Првомученику, око којег се убрзо окупила заједница девојака и удовица које су, по њеном узору, желеле монашки живот. Тако је настала женска обитељ на чијем је челу, иако је то избегавала из смирења, Ксенија на крају морала да стане као духовна мајка сестара. Посветила се строгом подвигу поста, целоноћног бдења и непрестане молитве, а епископ ју је, увидевши њену духовну зрелост, поставио и за ђаконису.
Својим смирењем, кротошћу и неизмерним милосрђем према сиромашнима Ксенија је била узор сестрама које су се око ње окупиле — никада није дозволила да јој се открије порекло нити да прими било какву почаст, упорно се представљајући као најмања и најнедостојнија међу сестрама. За чистоту и дубину духовног живота Господ ју је прославио даром прозорљивости, а сачувано је и предање да су, у часу њене блажене кончине, присутни видели чудесно знамење крста у ваздуху изнад места где је преминула, као потврду њене светости.
Празновање
Празнује се 6. фебруар по новом календару (24. јануар по старом). Поштује се као светитељка која је ради Христа добровољно постала „странкиња” свету, напустивши богатство и углед — трајни узор смирења, подвижништва и потпуног предања Богу.