Житије
Света Синклитикија била је славна подвижница ИВ века, једна од најпознатијих међу такозваним пустињским матерама (аммас) — женама које су, упоредо са славнијим пустињским оцима, обликовале рано хришћанско монаштво, а чије су изреке и поуке сачуване у истим оним збиркама. Родила се у Александрији, у веома богатој и угледној породици пореклом из Македоније. Одликовала се ретком лепотом и многи угледни младићи су је просили, али је она од најраније младости чезнула искључиво за животом посвећеним Богу, одбијајући све понуде упркос притиску породице.
По смрти родитеља, када је коначно постала господарица сопствене судбине, раздала је цело наследство сиромасима Александрије, остригла косу пред свештеником у знак потпуног одрицања од света и, заједно са својом слепом сестром о којој се бринула, повукла се у осаму у напуштену породичну гробницу близу града. Ту се предала изузетно строгом подвигу поста, ноћног бдења и непрестане молитве, не тражећи ни од кога ништа.
Глас о њеној мудрости и светости, и поред њене жеље за осамом, привукао јој је временом многе жене које су тражиле духовне поуке и пут ка монашком животу, те је постала призната учитељица и духовна мати читавог низа подвижница. Њене сачуване речи о борби са страстима, о опасностима гордости и сујете које вребају управо подвижнике, о смирењу и о љубави према Богу, пренете кроз збирке изрека и кроз посебно житије које јој је посвећено, и данас се читају као практичан и психолошки изузетно проницљив водич духовног живота. Пред крај живота претрпела је тешку, дуготрајну и изузетно болну болест која јој је погодила тело, коју је поднела са чудесним стрпљењем и без иједне жалбе, не престајући ни тада да храбри и поучава сестре окупљене око ње, показујући им да се и сама болест може претворити у подвиг. Упокојила се у дубокој старости, око 350. године.
Празновање
Празнује се 18. јануара по новом календару. Поштује се као велика учитељица подвижништва, а њене духовне поуке и данас се читају у монашким заједницама.