Житије
Преподобни Герасим био је велики подвижник који је живео у петом веку у Палестини. Родом из Ликије у Малој Азији, од младости се посветио монашком животу, прошавши најпре кроз египатску пустињу где је изучио основе строгог подвижништва, а потом се настанио у дивљини крај реке Јордана, где је основао велику обитељ и лавру за многе монахе, уредивши у њој посебан, двоструки облик монашког живота — део братије живео је заједнички у манастиру, док су искуснији монаси проводили радну недељу у потпуној осами у околним келијама, састајући се са осталима само викендом ради заједничког богослужења.
Био је жив узор строгог уздржања: учио је своју братију да једу мало и скромно, спавају мало и да се много моле, а сам је у свему томе увек предњачио, не тражећи за себе никакву олакшицу коју не би захтевао и од других. У време Великог поста хранио се, по предању, искључиво светим Причешћем, не узимајући никакву другу храну током читаве четрдесетодневнице. Најпознатије и најомиљеније предање везано за њега јесте оно о лаву који му је једном дошао храмљући, рањене шапе прободене трном; светитељ му је стрпљиво извадио трн и превио рану, после чега је звер, из захвалности, остала уз њега кротка попут домаће животиње, носећи му воду на магарцу и верно му служећи све до његове смрти, када је, по предању, и сам лав од туге умро на његовом гробу.
Благо и мудро је управљао својим монасима и многе је, стрпљивим васпитањем и личним примером, привео сигурном путу спасења. Мирно се упокојио око 475. године. Црква га поштује као преподобног оца и једног од највећих јорданских подвижника, чији лик са кротким лавом остаје један од најпрепознатљивијих у православној иконографији.
Празновање
Празнује се 17. марта по новом календару.