Житије
Свети Теодот био је епископ града Кириније на острву Кипру, почетком ИВ века, у последњим годинама пре Миланског едикта који је коначно окончао прогоне хришћана у Римском царству. Као добар и ревносан пастир, проповедао је Христа и многе незнабошце приводио вери, систематски рушећи заблуде идолопоклонства које је затекао међу становништвом своје кипарске епархије, углавном путем личне проповеди и примера хришћанског живота.
У време последњег великог гоњења хришћана био је изведен пред римског управитеља Кипра и позван да се одрекне Господа и принесе жртву идолима као доказ лојалности држави. Свети Теодот је то одлучно одбио и пред свима храбро исповедио своју веру, због чега је подвргнут тешким и дуготрајним мучењима осмишљеним да сломе и његово тело и његов ауторитет пред сопственом паством која га је посматрала. Све те муке поднео је са изузетним стрпљењем, јачан, како сам каже предање, самом благодаћу Божјом, и тиме не само да је сачувао сопствену веру већ је и оснажио многе посматраче-вернике у њиховој постојаности, а неке незнабошце, видевши његову издржљивост, и сам привео Христу.
Када је гоњење коначно престало царевим едиктом о слободи вере 313. године, био је ослобођен из тамнице у којој је чекао погубљење и, изненађујуће, вратио се на своју епископску катедру, где је још неко време управљао својом паством, довршавајући дело које је прогон прекинуо. Ипак, изнурен дуготрајним мучењима и задобијеним ранама које се никада нису потпуно залечиле, убрзо се мирно упокојио од последица страдања и напора дугогодишњег пастирског служења. Црква га поштује као светог свештеномученика и исповедника — ретког светитеља чије је страдање било близу смрти, али је ипак дочекао слободу вере пре коначног краја.
Празновање
Празнује се 15. март по новом календару (2. март по старом).