Житије
Светих седам свештеномученика херсонских били су епископи који су у ИВ веку, један за другим, проповедали Јеванђеље у граду Херсону на обали Крима (грчка колонија која ће вековима касније бити и место крштења светог кнеза Владимира Кијевског), међу становништвом дубински огрезлим у паганство и непријатељски настројеним према свакој страној вери. Послати из Јерусалима или Цариграда као мисионари да просвете те удаљене северне крајеве царства, седморица епископа — Василије, Ефрем, Капитон, Евгеније, Етерије, Елпидије и Агатодор, чија су имена Црква појединачно сачувала — сукцесивно су преузимали епископску службу у Херсону, с великом ревношћу сејали реч Божју, подизали прве хришћанске храмове и многе локално становништво приводили крштењу, не штедећи себе у том тешком мисионарском труду.
Незнабожачко становништво, дубоко привржено старим култовима и сумњичаво према страној вери коју су епископи донели, жестоко им се противило, гонило их и мучило, често и уз прећутну или отворену подршку локалних римских власти незаинтересованих да се мешају у верску нетрпељивост. Неколицина од тих светих епископа пострадала је мученичком смрћу директно од руку разјарене гомиле, убијени каменовањем или линчовањем, док су други, после многих напора, прогона и личних страдања, окончали свој земаљски живот и даље бдијући над малобројним, али растућим стадом које су успели да приведу Христу, упркос свим препрекама.
Својим заједничким трудом и, код већине њих, проливеном крвљу, ових седам епископа положили су саме темеље хришћанства на кримском полуострву, у крајевима који ће вековима касније, преко крштења кнеза Владимира управо у овом истом Херсону, одиграти кључну улогу у покрштавању целе руске земље. Црква их заједнички поштује као свете свештеномученике и просветитеље херсонске, који су светлост вере донели тамо где је дуго владала тама незнабоштва.
Празновање
Празнује се 20. март по новом календару (7. март по старом).