Житије
Свети Исакије живео је у ИВ веку и прославио се као велики подвижник и неустрашиви бранилац православља. Подвизавао се дуго у пустињи, у строгом посту и непрестаној молитви, али га је ревност за истиниту веру на крају довела у саму престоницу Цариград у време цара Валента, који је, за разлику од свог православног претходника, прогонио православне хришћане и активно подржавао аријанску јерес о Христовој природи.
Када је цар кренуо из града на војни поход против Гота, свети Исакије је смело изашао пред њега на самом путу и јавно га прекорио због затварања православних храмова и предаје осталих аријанским јеретицима, прорекавши му да неће победоносно да се врати са похода ако се одмах не покаје и не врати храмове православнима. Разгневљени цар наредио је да га баце под копита коња и потом у тамницу, али се пророчанство, упркос том покушају ућуткивања, убрзо тачно испунило — цар Валент је 378. године катастрофално поражен и погинуо у бици код Адријанопоља, једној од најтежих војних катастрофа у историји касног Римског царства, а Црква је под новим, православним царем Теодосијем коначно добила трајни мир од аријанског притиска.
После тог догађаја који је потврдио истинитост његовог пророштва, свети Исакије је у самом Цариграду подигао манастир (Далматски, по доцнијем игуману Далмату), у којем је окупио мноштво монаха и водио их путем спасења сопственим строгим примером и мудрим руководством. Доживео је дубоку старост у том подвигу и упокојио се у миру, предавши манастир у руке достојног наследника. Црква га поштује као неустрашивог исповедника који није презао ни пред самим царем, и као оца монаха чије је дело у Цариграду наџивело његов лични подвиг.
Празновање
Празнује се 12. јун по новом календару (30. мај по старом).