Житије
Света великомученица Ирина једна је од најпоштованијих ранохришћанских мученица, пореклом из области Македоније, из града Магедона. По предању, рођена је као једина кћи незнабожачког кнеза Ликинија и најпре је носила име Пенелопа. Отац ју је, желећи да је сачува од светских утицаја и да јој обезбеди изузетан брак, још као девојчицу сместио у посебну, раскошно опремљену кулу са тринаест слушкиња и старатељем, где је одрастала у потпуној изолацији од света. Управо тамо је, чудесним путем — по предању кроз знакове голубице, орла и гаврана који су ушли кроз прозор носећи симболе вере, и кроз поуку свог васпитача Апелијана који је тајно био хришћанин — упознала хришћанску веру и свим срцем поверовала у Христа, примивши приликом крштења ново име Ирина.
Одбацила је потом отворено идоле својих предака и посветила се у потпуности Господу, одбијајући брак који јој је отац припремио, због чега је наишла на силовит гнев најпре сопственог оца, који је, по предању, наредио да је коњи изгазе, а потом и на гнев читавог низа узастопних владара и намесника кроз чије је земље касније пролазила проповедајући. Подвргавана је страшним мукама и више пута извођена на сигурну смрт, али ју је сила Божија сваки пут чудесно чувала и исцељивала од задобијених рана, тако да је мноштво народа, гледајући та поновљена чудеса, и само поверовало у Христа — по предању, међу првима и сам њен отац.
Својим неуморним проповедањем, које је настављала и после сваког избављења, и својим стрпљивим трпљењем, света Ирина је, према житију, привела вери хиљаде душа у више градова кроз које је прошла, због чега је названа и равноапостолном. После многих година таквих подвига, мирно је предала душу Богу, по предању сама легавши у припремљени гроб. Њено име, које на грчком значи мир, и данас многи хришћани носе као знак хришћанске наде и мира који надилази свако страдање. Црква је поштује као велику мученицу и равноапостолну проповедницу вере.
Празновање
Празнује се 18. маја по новом календару.