Житије
Свети праведни Јов Многострадални старозаветни је праведник чије је име, захваљујући истоименој библијској књизи која се убраја међу најдубља дела светске књижевности о смислу људске патње, постало трајни симбол стрпљења у незаслуженом страдању. Живео је, по библијском казивању, у земљи Уз, вероватно на подручју источно од Палестине, као човек изузетно богат великим стадима и имањем, угледан међу својим народом и, изнад свега, савршено богобојазан и праведан, који се доследно клонио сваког зла и предано служио једином истинитом Богу, чак и редовно приносећи жртве за случај да су његова деца можда у срцу згрешила.
Према казивању Књиге о Јову, сам сатана је пред Богом оптужио Јова да је праведан само због свог благостања, тврдећи да би се, изгубивши све, одмах окренуо против Бога. Да би се показала права, несебична чврстина Јовове вере, Бог је допустио сатани да га искуша низом незамисливо тешких удараца судбине: у кратком временском размаку, Јов је изгубио целокупно своје велико имање, потом свих десеторо деце која су погинула у изненадној пропасти куће, и напослетку и сопствено здравље, покривши се болним гнојним ранама од главе до пете, тако да је седео на гомили пепела стружући своје ране црепом.
Седећи тако на гнојишту, потпуно напуштен чак и од сопствене жене која га је саветовала да прокуне Бога и умре, и посећен од тројице пријатеља који су га, уместо да га утеше, дугим говорима погрешно убеђивали да мора бити тајно грешан кад га је таква несрећа задесила, Јов ипак није похулио на Бога, већ је у дубокој тузи смирено изговорио чувене речи да је го изашао из утробе мајке своје и го ће се у земљу вратити, да је Господ дао и Господ узео, и да нека је благословено име Господње. Својим постојаним, иако не безболним трпљењем, посрамио је сатанско искушење и остао веран, иако је притом отворено, пред самим Богом, постављао тешка питања о смислу своје патње, на која му је Господ, јавивши му се напослетку из олује, одговорио не објашњењем него величанственим откривењем сопствене премудрости у стварању света. Због те постојаности, Бог му је на крају вратио здравље, благословио га новим потомством и подарио му двоструко више имања него што је пре имао. Црква га поштује као старозаветни праобраз стрпљивог и праведног страдалника и као трајну поуку да се вери остаје веран чак и када је патња наизглед потпуно бесмислена.
Празновање
Празнује се 19. маја по новом календару.