Житије
Свети пророк Исаија, чије име на јеврејском значи „Господ је спасење”, сматра се највећим међу свим старозаветним пророцима, а живео је у осмом веку пре Христа, у самом Јерусалиму, потицао је, по јеврејском предању, из угледне, можда чак и краљевске породице, близак двору неколико узастопних јудејских царева којима је отворено говорио истину. Позван је на пророчку службу чудесним и узвишеним виђењем описаним на самом почетку његове књиге, у коме је угледао Господа на високом престолу у храму, окруженог шестокрилим серафимима који су непрестано клицали „Свет, свет, свет је Господ над војскама”, и у коме је, после симболичног очишћења усана ужареним угљем, сам добровољно прихватио позив речима „Ево мене, пошљи мене”.
Посветивши од тог тренутка цео живот проповедању речи Божје, Исаија је смело опомињао и цареве и цео народ Јудеје, позивајући их на искрено покајање, друштвену правду и пуну верност једином Богу, одвраћајући их од раширеног идолопоклонства и лажног ослањања на савезништва са моћним суседним силама уместо на Бога. Због изузетне јасноће, поетске лепоте и готово новозаветне узвишености својих пророчанстава о доласку Спаситеља, хришћанска традиција га назива и старозаветним јеванђелистом: он је унапред, са невероватном прецизношћу, наговестио рођење Христа од Девице („Гле, Девојка ће затруднети и родиће Сина”), Његово страдање описано у чувеној песми о Страдалном Слузи Господњем која готово дословно описује распеће вековима унапред, и коначно спасење које ће Бог донети кроз Њега свим народима, не само Израиљу.
Његове речи читају се и данас обилно у православном богослужењу, нарочито током Великог поста и у припреми за празник Рођења Христовог, када се читају управо она пророчанства о Деви и Детету. Према јеврејском и хришћанском предању које није записано у самој библијској књизи, али је вековима преношено, пострадао је мученички за време безбожног јудејског цара Манасије, који је наредио да се пророк, сакривен у шупљини дрвета, пререже тестером напола. Његова пророчка књига једна је од најчешће цитираних старозаветних књига у целом Новом завету, јер су се управо његова пророчанства на најупечатљивији начин испунила у личности Христа. Православна Црква га поштује као највећег пророка и најјаснијег старозаветног весника Христовог доласка.
Празновање
Празнује се 22. маја по новом календару.