Житије
Свети пророк Јеремија један је од четворице великих старозаветних пророка, који је живео око седам векова пре Христа, у једном од најтрагичнијих периода јудејске историје. Родом из свештеничке породице из места Анатота, близу Јерусалима, Бог га је позвао на тешку пророчку службу још у младости, упркос његовом личном противљењу и осећају недостојности, рекавши му да га је познавао и посветио још пре него што је обликован у утроби.
У тешко време дубоког отпадања народа од Бога и све распрострањенијег идолопоклонства, Јеремија је смело и упорно, кроз читав дуг живот, позивао своје сународнике на искрено покајање, опомињући их да ће, ако се не врате Богу, бити покорени од Вавилона, њихов Храм разорен и сами одведени у ропство — порука толико непопуларна и супротна националном оптимизму да је Јеремија због ње трпео прогоне, јавне поруге као издајник, бацање у блатну јаму и дуготрајно тамновање, али никада није престао да говори оно што је сматрао Божјом истином, чак ни под претњом смрти.
Његова пророчанства о разорењу Јерусалима и вавилонском ропству, која су изгледала немогућа и претерана савременицима, потпуно су се испунила 587. године пре Христа, када је Навуходоносор коначно разорио град и Храм. Њему се традиционално приписују и потресне тужбалице сабране у Плачу Јеремијином, у којима дубоко лично оплакује судбину разореног светог града који је покушао, узалуд, да спаси својим пророштвима. По предању, после разорења Јерусалима одведен је против своје воље у Египат од преосталог народа, где је, према јеврејском и хришћанском предању, на крају каменован од сопствених сународника, уморан од његових непрестаних опомена. Црква га поштује као великог пророка чије су речи, уз оплакивање садашње катастрофе, наговештавале и будући Нови завет и долазак Спаситеља.
Празновање
Празнује се 14. мај по новом календару (1. мај по старом).