Житије
Света мученица Пелагија пострадала је у граду Тарсу у Киликији, родном граду апостола Павла, у време прогона хришћана под царем Диоклецијаном. Била је девојка из веома угледне незнабожачке породице, изузетне лепоте и племенитог срца, коју је, по предању њеног житија, сам цар наменио за супругу свом посинку, рачунајући на њено порекло и лепоту. Када је, међутим, чула за Христа од једне хришћанке и, после виђења које ју је потврдило у одлуци, поверовала у Њега, целим срцем је заволела праву веру и пожелела да се одмах крсти, потраживши тајно месног епископа Клинона који ју је и крстио.
Одрекла се потом свих идола својих предака и све светске раскоши која јој је стајала на располагању, раздавши скупоцену одећу и накит сиромасима и посветивши себе потпуно Господу, сачувавши своју девствену чистоту и одбивши предложени царски брак. Због те одлуке наишла је на силовит гнев најпре своје сопствене породице, а потом и саме царске власти, који су од ње упорно тражили да се одрекне Христа и врати многобожачким обичајима својих отаца, обећавајући јој повратак у првобитни углед и положај.
Пелагија је то одлучно одбила, храбро и мирно исповедајући своју нову веру пред свима који су је испитивали, не обазирући се на претње. Подвргнута је суровом мучењу и напослетку осуђена на смрт. Према предању, бачена је у усијаног бакарног вола, справу за мучење каква се понекад користила у античком свету, и тако је спаљена, али је своју неокаљану душу предала Богу у молитви, примивши двоструки венац — венац сачуване девствености и венац мучеништва. Њена младост, углед и лепота, добровољно жртвовани ради љубави према Господу, остали су вековима узор девојкама које чувају веру и чистоту упркос притисцима средине. Православна Црква је поштује као свету мученицу и пример потпуне чистоте и верности Христу.
Празновање
Празнује се 17. маја по новом календару.