Житије
Преподобни Јован Касијан, прозван Римљанин, родио се око 360. године, вероватно у области Мале Скитије на Дунаву (данашња Добруџа у Румунији), и био је знаменити подвижник и учитељ монашког живота на прелазу из четвртог у пети век. У младости је, заједно са својим блиским пријатељем Германом, са којим је остао нераздвојан током читавог путовања, најпре ступио у манастир у Витлејему, а потом, жедан дубљег духовног савршенства, отишао на дуго путовање по Египту, где је више од деценије боравио међу највећим светим оцима тамошње пустиње, пажљиво се учећи њиховом подвигу, молитви и, изнад свега, ретком дару духовног расуђивања који су египатски оци сматрали најважнијом врлином монашког живота.
Боравио је и у самом Цариграду, где је био рукоположен за ђакона од стране светог Јована Златоустог и постао му близак сарадник, храбро бранећи успомену на свог прогоњеног и неправедно оптуженог учитеља пред римским папом када је отишао у Рим да тражи правду за њега. Стечено богато искуство египатских пустињских отаца пренео је потом на латински Запад, у област Галије, где је у околини града Марсеја основао и мушку и женску монашку обитељ и многе тамошње хришћане први пут упознао са дотад на Западу готово непознатим богатством источног монашког подвига.
Своје дубоко духовно знање изложио је у два драгоцена дела — „Установама” (о спољашњем уређењу монашког живота) и „Беседама” (о унутрашњој борби против осам главних страсти и о путу ка чистоти срца) — списима који су пренели египатску духовну традицију на латински језик и вековима потом служили као поуздан путовод ка врлини, утицавши снажно и на касније западно монаштво, укључујући и правило светог Бенедикта Нурсијског. Цео свој дуг век провео је у труду, строгом уздржању и преданом поучавању монаха, и мирно се упокојио око 435. године. Црква га поштује као преподобног оца и једног од најважнијих посредника између источног и западног монашког предања.
Празновање
Празнује се 14. марта по новом календару.