Житије
Света Агатија пострадала је за Христа средином трећег века, у време суровог гоњења цара Деција, у сицилијанском граду Катанији, у подножју вулкана Етне. Потицала је из угледне и имућне породице, а од најранијег детињства свим је срцем заволела Господа и још као девојчица заветовала Му своје девичанство, одлучивши да живи искључиво за Христа, одбијајући сваку помисао на земаљски брак.
Када је Квинтијан, римски управитељ Сицилије, познат по похлепи и окрутности, чуо глас о њеној необичној лепоти и богатом наслеђу, пожелео је да је присвоји, не бирајући средства — најпре је покушао да је преко једне развратне жене одврати од вере и наведе на порок, а када то није успело, отворено јој је предложио да се одрекне Христа и уда за њега, обећавајући јој почасти и богатство. Пошто га је чиста девојка одлучно и с презиром одбила, разјарени Квинтијан предао ју је на најтежа мучења: била је бацана у тамницу, растезана на направи за мучење, а по суровом предању сачуваном у њеном житију, наредио је да јој се одсеку груди — мучење које је постало један од најпрепознатљивијих симбола њеног страдања у хришћанској уметности.
У тамници, изнемогла од рана, по предању јој се у виђењу јавио свети апостол Петар и чудесно исцелио њене повреде, дајући јој снагу да издржи до краја. Када је потом бачена на ужарено угаље помешано са стакленим крхотинама, изненадни земљотрес који је потресао град натерао је мучитеље да је врате у тамницу, где је убрзо, око 251. године, мирно предала душу Богу у молитви. Од давнина се поштује као велика мученица широм хришћанског света, посебно на Сицилији и у Италији где је проглашена заштитницом од ерупција Етне и пожара, а њено име уноси се и у канон свете Литургије као сведочанство о снази вере једне младе девице пред лицем најсуровијег насиља.
Празновање
Празнује се 18. фебруара по новом календару.