Житије
Свети Михаило био је епископ града Синада у Фригији, у унутрашњости Мале Азије, а живео је на прелазу из осмог у девети век. Од младости се посветио молитви и подвижничком животу, а његов близак пријатељ из младости био је будући патријарх цариградски, свети Тарасије, са којим је заједно био послат у царско посланство у Рим још пре него што се потпуно посветио Цркви. Због своје учености, благости и чистоте живота уздигнут је на епископски престо Синаде, где се прославио као ревностан пастир, брижан за своју паству и мудар бранилац православног учења.
Његово архијерејско служење пало је у време када је византијско царство по други пут било потресено иконоборачком јереси, пошто је цар Лав В Јерменин, око 815. године, обновио забрану поштовања светих икона коју је пола века раније већ био осудио Седми васељенски сабор. Свети Михаило, веран одлукама тог сабора, храбро је стао у одбрану иконопоштовања заједно са многим другим православним епископима тога доба, међу којима су били и свети Теодор Студит и свети Никифор Цариградски, одлучно одбијајући да призна цареву вољу као црквени закон.
Због те постојаности био је позван пред царско веће, где је, и поред претњи и притисака, отворено посведочио да се поштовање светих икона не може укинути царским указом, јер је оно део предања апостола и отаца. Због тога је збачен са епископске катедре и прогнан из свога града, провевши последње године живота у изгнанству, лишен своје пастве и епископске службе, али не и вере коју је до смрти сачувао неокрњену. Остао је до краја непоколебив у исповедању истине, због чега га је Црква и назвала Исповедником — називом који се даје онима који су за веру трпели прогоне, али нису дословно пролили крв мучеништва. Упокојио се у миру око 826. године, а његов пример трпљења и верности Црква и данас слави заједно са многим другим исповедницима тога бурног доба.
Празновање
Празнује се 5. јуна по новом календару.