Житије
Свети Партеније родио се крајем трећег века у околини града Мелитопоља, као син једног црквеног ђакона, и од најраније младости се одликовао побожношћу, милосрђем према сиромашнима и љубављу према Светом писму. Временом, због своје свете ревности, чистоте живота и верности Цркви, изабран је и посвећен за епископа града Лампсака на обали Хелеспонта, у време цара Константина Великог, када је хришћанство тек било добило слободу после векова прогона, али су многи крајеви царства, укључујући и Лампсак, још увек били дубоко огрезли у многобоштво и идолопоклонство.
Као добар и ревностан пастир, свети Партеније се с великом љубављу и стрпљењем посветио просвећивању свог града — рушио је остатке поганских храмова и жртвеника, на њиховом месту подизао хришћанске цркве и лично крштавао мноштво незнабожаца које је својом проповедју и примером приводио вери. Господ га је за тај труд обдарио обилним даром чудотворства: молитвом је исцељивао тешко болесне, враћао вид слепима, ослобађао бесомучне од нечистих духова, а предање посебно помиње да је његова молитва имала моћ и над природом, па је, када је то било потребно његовој пастви, измолио кишу у време суше.
Био је познат по изузетној кротости и милосрђу — никада није одбио да помогне ономе ко му се обратио, био он хришћанин или још увек незнабожац, и многе је управо таква безусловна доброта привела покајању и крштењу, више него строге речи и претње. Сав свој дуги век епископске службе посветио је без остатка Богу и својој пастви, не тражећи за себе никакву земаљску корист нити почаст. Испуњен данима, добрим делима и многим чудима, мирно се упокојио у Господу, а Црква га од давнина поштује као светог јерарха и чудотворца, једног од ревносних просветитеља из времена првих хришћанских царева.
Празновање
Празнује се 20. фебруара по новом календару.