Житије
Преподобни Василије Исповедник живео је у ВИИИ веку, у време када је Цркву мучило прво, најжешће иконоборачко гоњење под царем Константином В Копронимом. Од младости се посветио монашком животу и строгом подвигу, а био је близак саборац и сапатник преподобног Прокопија Декаполита, са којим је делио и подвиг и доцније страдање, два имена која се у црквеном календару готово увек помињу заједно као пар верних исповедника.
Када су иконоборци устали на свете иконе и на све оне који су их поштовали, Василије је неустрашиво стао у одбрану православног предања, прецизно и богословски исповедајући принцип да се поштовањем исказаним икони част заправо узноси ка ономе ко је на њој насликан, а не ка самој материји дасака и боје — теолошко разликовање које је било срж православног одговора на иконоборачку оптужбу за идолопоклонство. Због те отворене и упорне одбране био је хватан, извргнут поновљеним мучењима и бачен у тамницу, где је дуго трпео глад, батине и јавно понижење, не одступивши ни тада од истине коју је исповедао.
Када је прогон привремено попустио, био је ослобођен и остатак живота провео у молитви и стрпљивом поучавању верних који су долазили тражећи утврђење у правој вери усред и даље неизвесног црквеног стања. Мирно се упокојио средином ВИИИ века. Црква га поштује као преподобног исповедника који је, заједно са својим верним сапутником Прокопијем, страдао за свете иконе у најтежем периоду њиховог прогона.
Празновање
Празнује се 13. март по новом календару (28. фебруар по старом).