Житије
Света мученица Гликерија пострадала је за Христа у раним вековима хришћанства, у граду Ираклији у Тракији, у време док је тамошњим намесништвом управљао окрутни прогонитељ хришћана по имену Сабин. Била је кћи угледног римског великаша, оставши рано без оца који је некада био и сам градски управитељ, али је, упознавши хришћанску веру посредством тамошње хришћанске заједнице, свим срцем заволела Христа и, упркос свом високом друштвеном пореклу које би јој омогућавало удобан и безбедан живот, потпуно се одрекла многобожачких идола својих предака.
Када је намесник Сабин наредио да се читав град окупи на свечано приношење жртве идолу Зевса, света Гликерија је, не могавши више да прећуткује своју веру, храбро иступила пред окупљеним народом и намесником и гласно исповедила да се клања једино истинитом и живом Богу, а лажног идола се јавно одрекла, по предању чак сопственим рукама срушивши његов кип пред запрепашћеном гомилом, на очи самог намесника који је присуствовао обреду.
Због те смеле одлуке, која је јавно осрамотила намесника пред његовим народом, Гликерија је изазвала његов силни гнев и била подвргнута изузетно тешким мукама, укључујући бацање у ватру из које је, по житију, изашла неозлеђена. Сила Божија ју је чудесно чувала усред свих тих страдања, тако да су многи мештани града, гледајући њено невероватно трпљење и чудесно избављење, сами поверовали у Христа и пригрлили веру за коју је страдала. На крају је, после дугог низа мучења, предала душу Богу, примивши мученички венац. Њено сведочанство вековима показује како је и млада девојка племенитог порекла, снагом вере, могла надвладати и страх и најсуровије мучење. Православна Црква је поштује као свету мученицу која је девствену чистоту и веру сачувала до саме смрти.
Празновање
Празнује се 26. маја по новом календару.