Житије
Света и праведна пророчица Ана (не треба је мешати са светом Аном, мајком Пресвете Богородице, иако обе носе исто име) била је једна од две супруге побожног Елкане и мајка светог пророка Самуила, а њена прича детаљно је описана на самом почетку Прве књиге Самуилове у Старом завету. Дуго година Ана је била нероткиња, док је друга Елканина жена, Фенина, имала много деце и, према библијском тексту, стално исмевала и злостављала Ану због њене нероткињства, продубљујући њену тугу из године у годину током породичних ходочашћа у свето место Силом.
Уместо да се преда очајању пред тим двоструким теретом бездетности и породичног понижења, Ана се са горким сузама и тихом, једва чујном молитвом обратила Богу директно у храму у Силому — молитва толико тиха да ју је првосвештеник Илије, видевши само покрете њених усана без гласа, испрва погрешно протумачио као знак пијанства. Заветовала се да ће, ако јој Господ подари сина, посветити га потпуно на доживотну службу Њему, по узору на назирејски завет.
Бог је услишио њену усрдну и искрену молитву и даровао јој сина Самуила, који је постао последњи судија и један од највећих пророка народа израиљског, помазавши доцније и првог и другог цара Израиљевог. Верна своме завету, Ана је, чим је дете одбила од дојења, сама га довела у храм и трајно предала на службу Господу под окриљем првосвештеника Илија. Том приликом изрекла је надахнуту песму захвалности Богу, сачувану у истој библијској књизи, која се по дубини и лепоти израза убраја међу најлепше старозаветне хвалоспеве и која је, према многим тумачима, послужила као непосредни образац за доцнију песму Пресвете Богородице (Величит) у Јеванђељу по Луки. Због своје вере, стрпљивог трпљења и молитвеног духа Црква је поштује као праведницу и пророчицу.
Празновање
Празнује се 22. децембар по новом календару (9. децембар по старом).