Житије
Света Пулхерија била је византијска царица, унука цара Теодосија Великог и старија сестра цара Теодосија Млађег, рођена 399. године у Цариграду. Када је њихов отац, цар Аркадије, преминуо док је Теодосије имао свега седам година, Пулхерија је, иако сама тек у петнаестој години, преузела стварну управу над царством као старатељ своме малолетном брату, и показала се као изузетно способна и мудра владарка, управљајући државним пословима са ретком зрелошћу за своје године. Још као девојка од свега шеснаест година, свечано се, заједно са своје две млађе сестре, заветовала на доживотно девичанство пред целим двором, посветивши свој живот и своју царску палату готово манастирском реду, и тај завет је верно очувала до краја свог дугог живота.
Као стварна владарка царства током братовљеве младости, бринула се о сиромашнима, градила и богато украшавала храмове посвећене Пресветој Богородици, укључујући и чувену цариградску цркву Влахерну, и лично је надгледала образовање свог млађег брата, усмеравајући га ка побожном и одговорном владању. Била је изузетно ревносна заштитница православне вере и много је лично допринела сазивању Трећег васељенског сабора у Ефесу 431. године, на коме је осуђено погрешно Несторијево учење о Богородици, а касније, већ као супруга новог цара, и Четвртог васељенског сабора у Халкидону 451. године, који је прецизирао православно учење о две природе у Христу.
Одликовала се дубоком личном побожношћу, строгим постом и широким милосрђем, живећи, и поред спољашњег сјаја царског двора, унутрашњим животом ближим монахињи него владарки. По смрти брата Теодосија 450. године, који није оставио мушког наследника, света Пулхерија је, ради очувања мира и законитог наслеђивања у царству, ступила у формални брак са побожним и способним војсковођом Маркијаном, који је тиме постао цар, али су обоје јавно и доследно сачували свој ранији завет чистоте, живећи као брат и сестра у вери. Велики део своје личне имовине разделила је током читавог живота Цркви и убогима Цариграда. Упокојила се у миру 453. године, оставивши трајну успомену као мудра владарка и постојан бранитељ православља у једном од најбурнијих богословских периода византијске историје.
Празновање
Празнује се 23. септембра по новом календару.