Житије
Света Софија била је побожна хришћанка која је живела у Риму за време цара Адријана, у првој половини ИИ века. Име Софија на грчком значи „премудрост”, а своје три кћери назвала је по трима хришћанским врлинама које чине суштину хришћанског живота према апостолу Павлу: Вера, Нада и Љубав (грч. Пистис, Елпис и Агапи). Као удовица, сама их је подизала у страху Божјем, дубокој побожности и љубави према Христу, не кривећи то пред околином упркос опасности од прогона.
Када је цару пријављено да мајка и кћери јавно исповедају хришћанску веру и одбијају да жртвују паганским боговима, цела породица је приведена на суд у Рим. Иако су девојчице биле веома младе — по предању, Вера је имала дванаест година, Нада десет, а Љубав свега девет — све три су, испитиване појединачно пред мајком, одлучно одбиле да се одрекну Христа, исказујући зрелост и постојаност у вери неуобичајену за њихов узраст.
Мучитељи су их подвргли суровим мукама надајући се да ће их сломити пред очима мајке, или да ће мајчина бол сломити децу — али се догодило супротно: Софија је стајала поред њих и сама их бодрила да истрају до краја, подсећајући их да их чека небеска награда већа од сваке земаљске патње. Све три девојчице поднеле су мучеништво храбро, једна за другом, не одустајући од вере ни у последњем тренутку.
После мученичке смрти својих кћери, Света Софија је сама сахранила њихова тела ван града и три дана непрекидно провела у молитви на њиховом гробу, не могавши, нити желећи, да настави живот без њих. На крају тог бдења и сама је мирно предала душу Богу, спојивши се са својом децом у вечности коју им је од малена обећавала. Црква ову породицу прославља као редак и потресан пример материнске вере и васпитања у побожности — мајке која је своју децу научила да воле Бога више од сопственог живота, а потом им и сама, кроз сопствену смрт од бола и молитве, посведочила исту ту љубав.
Име и пример Свете Софије и њених кћери вековима су били узор хришћанским породицама — отуда се имена Вера, Нада, Љубав (и њихове изведенице) и данас носе широм православног света као подсећање на три основне хришћанске врлине.
Празновање
Празнује се 30. септембар по новом календару (17. септембар по старом). Имендан (славу) на овај дан прослављају носиоци имена Софија, Соња, Вера, Нада, Љубица и Љубинка.