Житије
Свети апостол Јерма био је један од Седамдесеторице апостола, које је Господ изабрао и послао два по два да проповедају Јеванђеље пред Његовим сопственим доласком у градове и места која је намеравао да посети. Свети апостол Павле га с љубављу помиње у завршном поздраву своје Посланице Римљанима, заједно са неколико других верника, што сведочи да је био познат и цењен члан ране римске хришћанске заједнице, довољно близак апостолу да заслужи лични поздрав у једном од најважнијих списа Новог завета.
По старом црквеном предању, свети Јерма је касније постављен за епископа града Филипопоља у Тракији (данашњи Пловдив у Бугарској), где је ревносно проповедао веру и управљао стадом Христовим у области која је тада представљала границу између хеленизованог и трачког света. Неуморно је радио на ширењу Јеванђеља, обраћајући незнабошце из околног становништва и утврђујући већ обраћене вернике у побожности и исправном разумевању нове вере, подносећи при том многе напоре дугих путовања и невоље непријатељског окружења зарад имена Христовог.
Неки доцнији црквени писци повезују овог апостола и са ауторством дела „Пастир”, једног од најутицајнијих ранохришћанских списа ван самог Новог завета, иако је та идентификација предмет учене расправе, јер је исто име носио и писац тог дела из нешто каснијег периода. Без обзира на то питање, апостол Јерма се одликовао смирењем, чистотом и апостолском ревношћу током читавог свог деловања. До краја живота остао је веран свом позиву благовесника спасења, а Црква га поштује међу светим апостолима као једног од првих проповедника и утемељитеља вере у тракијској области.
Празновање
Празнује се 13. јун по новом календару (31. мај по старом).