Житије
Свети Јосиф Нови Темишварски родио се 1568. године у далматинском граду Рашци (Скрадину), у побожној хришћанској породици, а мајка му је, по предању, била пореклом из угледне млетачке породице. Још у младости заволео је Бога и, трагајући за истинским монашким животом, после неколико година проведених у Охриду, отишао је на Свету Гору Атонску, где се у атонским манастирима, највише у Пантократору и Хиландару, подвизавао дуги низ година у строгом посту, непрестаној молитви и послушању искусним старцима.
Својим врлинама, благошћу и признатом духовном мудрошћу стекао је дубоко поштовање светогорске братије, те је временом рукоположен и уздигнут на све више црквене службе, обављајући између осталог и дужност игумана. На крају је, већ у поодмаклим годинама, изабран за митрополита темишварског у Банату, тада под турском влашћу, где је ревносно пастирствовао бројном православном српском и румунском народу у изузетно тешким временима туђинске управе и сталног притиска на веру.
Био је верни чувар православља, тешитељ потлачених и узоран пример смирења и дубоког молитвеног живота, познат и по томе што је, по предању, молитвом угасио велики пожар који је претио да уништи Темишвар, чиме је задобио поштовање чак и тамошњих муслимана. После неколико година архијерејске службе, под старост се, чезнући поново за тишином монашког подвига, добровољно повукао са митрополитске катедре у манастир Партош у Банату, где је у молитвеној тишини провео последње дане живота. Упокојио се 1656. године, а Бог га је прославио обилним даром чудотворства. Његове свете мошти и данас почивају као извор утехе вернима, а српски и румунски народ га заједно поштују као великог угодника Божјег и небеског заштитника банатске земље.
Празновање
Празнује се 28. септембра по новом календару.