Житије
На овај дан Црква празнује проналазак (обретеније) моштију светих мученика које су биле скривене на месту званом Евгенија, једној од градских четврти Цариграда, престонице Византијског царства. Пракса скривања моштију мученика била је уобичајена у вековима прогона, када су хришћани, да би их сачували од профанације или уништења од стране паганских власти, тајно сахрањивали своје страдалнике на места позната само уском кругу верника — места која би временом, услед смене генерација, ратова и пресељења становништва, могла потпуно пасти у заборав.
Реч је о светитељима који су у ранија времена, вероватно током неког од прогона пре Константиновог Миланског едикта 313. године, пострадали за веру Христову, а чије су часне мошти потом дуго почивале непознате и скривене, све док их Господ, према предању Цркве, није прославио откривењем и учинио их доступним вернима кроз чудесно откриће — било путем сна или виђења датог побожном хришћанину, било случајним проналаском приликом грађевинских радова, што је био уобичајен начин на који су бројне реликвије ранохришћанских мученика откриване током византијске ере.
Када су мошти пронађене, према предању су се од њих дешавала исцељења болесних и друге духовне благодати, што је Црква узимала као потврду аутентичности и светости страдалника чија су имена, у многим случајевима, у међувремену била заборављена. Мошти су потом, са дужним поштовањем и свечаним богослужењем, пренете и положене на достојно место у неком од цариградских храмова, где су постале предмет трајног штовања.
Иако имена многих од тих мученика нису сачувана до наших дана, Црква чува трајан спомен на њихово страдање и верност кроз сам празник обретенија, славећи их као безимене, али подједнако драге угоднике Божје који су, кроз чудесно откриће својих моштију вековима после смрти, поново постали извор утехе и духовне помоћи верном народу.
Празновање
Празнује се 7. март по новом календару (22. фебруар по старом).