Житије
Свети мученик Агапије пострадао је за Христа у палестинском граду Кесарији, у време великог Диоклецијановог прогона почетком ИВ века — истог периода и истог града у којем је деловао и црквени историчар Јевсевије Кесаријски, чије је дело „Палестински мученици” један од најважнијих савремених извора управо за прогоне хришћана у тој области, укључујући и предање о Агапију и његовим сапутницима.
Са Агапијем је страдало још неколико младих хришћана, деце и младића који су, упркос својој младости, показали зрелост и непоколебљивост вере ретку и за много старије исповеднике. Приведени пред римског намесника, који је надао се да ће њихову младост лако поколебати претњама или обећањима, сви су смело исповедили Христа и одбили да се одрекну своје вере или принесу жртву паганским боговима, изненадивши судију својом одлучношћу неуобичајеном за њихове године.
Подвргнути мучењима и поновљеним претњама осмишљеним да сломе дечју и младалачку вољу, остали су постојани, те су на крају осуђени на смрт — Свети Агапије је, према предању, бачен дивљим зверима у арени пред окупљеним народом, док су остали његови сапутници погубљени на друге начине, и тако су сви заједно примили мученички венац, упркос томе што по годинама нису ни стигли да доживе пуну зрелост.
Њихово страдање, забележено од савременика као сведочанство о снази вере чак и у најмлађим годинама, остало је кроз векове упамћено као посебан пример како младалачка незрелост у годинама не мора значити незрелост духа — деца и младићи који су знали да бирају вечни живот пред пролазним, по храбрости надмашујући многе одрасле савременике.
Празновање
Празнује се 28. март по новом календару (15. март по старом).