Житије
Свети мученик Исидор пострадао је за Христа на острву Хиосу у Егејском мору, у време великог прогона хришћана под царем Децијем средином трећег века. Био је војник у римској војсци, пореклом, по предању, из Александрије у Египту, одакле је са својом јединицом био пребачен да служи на том егејском острву. Иако је споља, по дужности, служио римском цару као војник царске флоте, у срцу је потпуно и предано служио Христу, живећи побожно и честито усред војничке средине која није била позната по нарочитој строгости морала.
Када је стигла царска наредба да сви војници, без изузетка, јавно принесу жртву идолима као доказ оданости држави, Исидор је то одлучно одбио, не кријући се иза тишине, већ јавно и пред свима исповедивши да је хришћанин и да се неће одрећи свога Господа ни под претњом казне. Изведен је пред војног заповедника и позиван, час ласкавим обећањима унапређења у служби, час отвореним претњама најсуровијом казном, да се одрекне вере, али је остао потпуно непоколебљив у својој одлуци, не дозволивши да га заведе ни једно ни друго.
Подвргнут је затим суровом мучењу, које је подносио са чудесном храброшћу и унутрашњим миром, не престајући ни у најтежим тренуцима да слави Бога и захваљује Му на прилици да пострада за Његово име. На крају је осуђен на смрт и посечен мачем, примивши мученички венац око 251. године. Његов пример верности показује, као и примери многих других војника-мученика тога доба, да се и усред војничке службе, са свим њеним обавезама према световној власти, могло остати потпуно предан Христу, чак и по цену сопственог живота. Православна Црква поштује га као светог мученика и верног војника Христовог, чије је право звање било изнад сваког земаљског чина.
Празновање
Празнује се 27. маја по новом календару.