Житије
Свети мученик Никифор пострадао је за Христа у граду Антиохији, у трећем веку, у време једног од таласа гоњења хришћана који су тада потресали Римско царство. Био је обичан грађанин, мирјанин без посебног црквеног положаја, који је некада гајио веома присно и блиско пријатељство са свештеником по имену Саприкије. Због неког, у предању неименованог, неспоразума међу њима је избила свађа која је прерасла у дуготрајно узајамно непријатељство и отуђење, иако су некад били као браћа. Никифор је, увиђајући тежину греха раздора међу хришћанима, више пута понизно покушавао да се измири са некадашњим пријатељем, слао му поруке преко заједничких познаника и лично долазио молећи за опроштај, али је охол Саприкије сваки пут одбијао помирење.
Када је у граду настало ново гоњење, свештеник Саприкије је, као познати хришћанин, први ухваћен и изведен пред судију, где је храбро одбио да се одрекне вере и поднео тешка мучења, тако да је већ био осуђен на смрт и вођен на губилиште као готово сигуран мученик. Но у самом одлучном тренутку, мало пре погубљења, Саприкије је, не хотећи ни тада да опрости своме брату по вери и носећи у срцу неизмирену мржњу, изненада изгубио благодат Божју која га је до тада крепила, уплашио се предстојећих мука и, на опште запрепашћење присутних, јавно се одрекао Христа пред самим џелатима, избегавши тако смрт, али изгубивши душу.
Видевши то, Никифор је, ганут дубоком ревношћу и жалошћу за пропалим пријатељем, потрчао ка месту погубљења и сам иступио пред мучитеље, гласно исповедајући да је и он хришћанин, молећи да буде погубљен уместо онога који се одрекао вере. Судије су испрва мислиле да се шали, будући да дотад није био познат као горљиви исповедник, али када су се уверили у његову озбиљност и постојаност, извршиле су над њим смртну пресуду која је првобитно била намењена Саприцију. Тако је Никифор посечен мачем и примио мученички венац око 257. године, уместо свог некадашњег непријатеља који га није хтео опростити. Његово страдање Црква вековима истиче као упечатљиво сведочанство да без узајамне љубави и праштања међу хришћанима ни највећи подвиг, па ни сама спремност на мучеништво, не доноси спасење души.
Празновање
Празнује се 22. фебруара по новом календару.