Житије
Свети мученик Платон пострадао је за веру Христову у граду Анкири у Галатији (данашња Анкара), у време једног од последњих великих прогона хришћана на размеђу трећег и четвртог века. Био је млад човек племенитог рода, рођени брат светог Антиоха Лекара, познатог по бесплатном лечењу сиромашних, а од ране младости се одликовао дубоком побожношћу, познавањем Светог писма и изузетном храброшћу у јавном исповедању вере, не скривајући своје хришћанство ни пред суседима ни пред властима, иако је знао какву опасност то носи.
Када је проказан и изведен пред римског намесника, неустрашиво је пред свима посведочио да је хришћанин и одлучно одбио да принесе жртву идолима, иако су му обилато обећаване високе почасти, богатство и наклоност власти уколико би се одрекао Христа макар и само привидно. Намесник је, видећи његову младост и племенито порекло, испрва покушавао благим убеђивањем и ласкањем да га одврати од такве одлуке, али када је увидео да су сви покушаји узалудни, наредио је да га подвргну суровим мукама.
Платон је те муке — бичевање, дерање коже и друга страдања — поднео са чудесном постојаношћу, тешећи се у срцу надом у вечни живот који га очекује, и не престајући ни у најтежим тренуцима да гласно слави Христа пред окупљеним народом. Његови мудри, смели, а понегде и подругљиви одговори судијама, којима је разоткривао бесмисленост многобоштва, сачувани су у предању његовог житија као сведочанство о снази вере која у потпуности побеђује страх од смрти. Напослетку, када никаква мука није успела да сломи његову одлучност, осуђен је и посечен мачем, примивши тако венац мучеништва. Црква га поштује као храброг младог страдалника који је своју младост принео Богу као чисту и неокаљану жртву, оставши веран до самог краја.
Празновање
Празнује се 1. децембар по новом календару.