Житије
Свети мученик Северијан Севастијски пострадао је у граду Севастији, у Јерменији, у првим деценијама ИВ века, у време цара Ликинија — нешто пошто је у истом граду, око 320. године, пострадала позната дружина Четрдесет севастијских мученика, римских војника који су, одбивши да се одрекну Христа, били остављени да смрзну на леденом језеру.
Северијан је био сведок њиховог страдања и, по предању, дубоко потресен њиховом постојаношћу и храброшћу пред лицем смрти, у себи је учврстио одлуку да и сам, када дође време, остане веран Христу до краја, ма каква га искушења задесила. Убрзо после тога, када је и сам био позван да јавно принесе жртву паганским боговима, Северијан је одбио, отворено исповедивши веру у Христа пред римским властима — чин за који је знао да носи смртну пресуду, али којем се, ојачан примером четрдесеторице мученика чију је постојаност лично видео, није противио.
Подвргнут је суровим мучењима којима су власти покушале да га сломе и приморају на одрицање, али је остао непоколебљив у вери до самог краја. Предао је душу Богу мученичком смрћу, придруживши се онима чији је пример постојаности сам посматрао и који су га надахнули да изабере исти пут. Његово житије, иако кратко сачувано, сведочи о снази примера који једни мученици остављају другима, и о томе како се храброст у вери преноси са једног сведока Христовог на другог.
Подвргнут је затим тешким мучењима, која је поднео постојано и без колебања, и напослетку је предао душу Богу, примивши мученички венац. Црква га поштује у збору севастијских мученика, а његов пример остао је упамћен као сведочанство да туђе мучеништво, једном виђено, не остаје без плода — јер је управо постојаност четрдесеторице припремила његову сопствену.
Празновање
Празнује се 22. септембар по новом календару (9. септембар по старом).