Житије
Свети мученик Теодот и са њим седам светих мученица — Текуса, Александра, Фаина, Клаудија, Евфрасија, Матрона и Јулија — пострадали су за Христа у граду Анкири, у области Галатији у Малој Азији, у време великих прогона на самом почетку ИВ века, под царем Диоклецијаном. Свети Теодот је био угледан и побожан грађанин, по занимању гостионичар, који је свој скромни дом и имање потпуно ставио у службу прогоњених хришћана свога града: тајно их је скривао од потере, хранио и тешио у невољи, а тела мученика која су власти намерно остављале несахрањена као застрашивање, он је ноћу, уз велику личну опасност, сакупљао и часно сахрањивао по хришћанском обичају.
Седам светих девица, већ поодмаклих година и одавно посвећених искључиво Богу, међу којима је најстарија, Текуса, била и рођена тетка светог Теодота, било је ухваћено током прогона и, пошто су одлучно одбиле да се одрекну Христа и принесу жртву идолима упркос својој старости и угледу који су раније уживале у граду, све заједно бачене су и удављене у оближњем језеру, с намером да им тела заувек остану изгубљена и без достојног погреба. Свети Теодот, сазнавши за њихову судбину, одлучио је, и поред огромног ризика по сопствени живот, да ноћу извуче њихова тела из језера и часно их сахрани, испунивши тако своју уобичајену службу милосрђа и према онима које је лично познавао и волео.
Када је за тај чин дознало, свети Теодот је ухваћен, изведен пред суд и позван да се одрекне Христа како би избегао казну за своје дотадашње деловање. Пошто је то храбро и одлучно одбио, отворено исповедајући веру за коју је већ толико ризиковао помажући другима, подвргнут је суровом мучењу и напослетку посечен, примивши мученички венац заједно са седам девица чија су тела спасао од заборава. Црква их заједно поштује као свете мученике, упечатљив пример постојане вере, несебичног милосрђа и пожртвовања које иде до саме смрти.
Празновање
Празнује се 31. маја по новом календару.