Житије
Свети пророк Агеј, десети по реду међу дванаест такозваних „мањих” старозаветних пророка (назив који се односи на дужину њихових списа, не на значај њихове поруке), пророковао је око 520. године пре Христа, непосредно после повратка јеврејског народа из вавилонског ропства у које их је одвео цар Навуходоносор. Његова кратка, али снажна пророковања сачувана су у Књизи пророка Агеја, једној од најкраћих, али и најпрецизнеје историјски датираних књига Старог завета — сваки од његових пророчких говора датиран је тачно по месецу и дану друге године владавине персијског цара Дарија.
По повратку из ропства, Јевреји су се, уместо да одмах обнове порушени јерусалимски храм, прво посветили изградњи сопствених кућа и уређењу свакодневног живота, остављајући обнову Божјег дома за доцније, из чега је Агеј видео знак духовне млакости и погрешног поретка приоритета народа. Одлучно је позвао народне вође — Зоровавеља, потомка краљевске лозе Давидове који је био постављен за управитеља Јудеје, и првосвештеника Јсуса (Јошуу) — као и сав народ, да одмах отпочну обнову Храма Господњег, упозоравајући их да су њихова неуспешна жетва и општа беда последица тога што су Божји дом запустили ради сопствене удобности.
Његов позив је уродио плодом — народ је, охрабрен и пророком Захаријом који је проповедао у исто време, отпочео обнову Храма, који је довршен неколико година касније. Агеј је такође пророковао да ће слава обновљеног, „другог” Храма бити већа од славе првог, Соломоновог храма — пророштво које хришћанска традиција тумачи као најаву доласка Христовог, који ће управо у том другом Храму проповедати и тиме га испунити духовном славом већом од сваког земаљског сјаја.
Празновање
Празнује се 29. децембар по новом календару (16. децембар по старом).