Житије
Свети свештеномученик Патрикије био је епископ града Прусе у Витинији, у Малој Азији, у раним вековима хришћанства, вероватно у време цара Јулијана Отпадника који је покушао да обнови многобоштво у царству. Верно је управљао својом Црквом заједно са неколико оданих свештеника који су делили његову судбину, поучавајући народ правој вери и храбрећи вернике да истрају у исповедању Христа усред и даље претежно незнабожачке средине града познатог по својим лековитим топлим изворима.
Када је изведен пред римског управитеља и позван да се поклони идолима и јавно призна моћ незнабожачких божанстава којима је град Пруса одавно исказивао поштовање, свети Патрикије је смело и с великом мудрошћу исповедио веру у јединога истинитог Бога, Творца неба и земље, оштроумно изобличујући пред свима ништавност и бесмисленост тих идола који не могу ни себи ни другима помоћи. Због те отворене и убедљиве одбране вере, разгневио је мучитеља, који је наредио да га заједно са његовим свештеницима изведу и подвргну мучењу.
Према предању његовог житија, мучитељи су га, познајући славу града по лековитим топлим изворима, са окрутном иронијом бацили управо у врелу воду једног од тих извора, надајући се да ће тако брзо скончати, али га је сила Божија чудесно сачувала потпуно неповређеног усред кључале воде, на запрепашћење присутних мучитеља. Видевши да ни то чудо није успело да их поколеба у њиховој намери, на крају су свети Патрикије, заједно са својим верним свештеницима који су остали уз њега до краја, осуђени на смрт и посечени мачем, примивши заједнички мученички венац. Његово неустрашиво исповедање јединога Бога пред незнабожачким судијом, потврђено и чудесним избављењем из вреле воде, остало је запамћено као смела и мудра одбрана истине. Православна Црква га поштује као свештеномученика који је храбро посведочио истину вере пред лицем смрти.
Празновање
Празнује се 1. јуна по новом календару.