Житије
Свети свештеномученик Автоном био је епископ у Италији, који је за време великог Диоклецијановог гоњења хришћана, једног од најсуровијих у читавој историји раног хришћанства, напустио своју родну земљу и склонио се у Витинију, у малоазијско место Сореје близу Никомидије, која је тада била једна од царских престоница и, парадоксално, и место одакле је прогон и покренут. Тамо је, и под сталном опасношћу, неуморно проповедао јеванђеље мештанима, обраћајући многе незнабошце ка Христу и утврђујући новообраћене у вери стрпљивим поучавањем.
Његовом ревношћу и трудом подигнут је у Сорејама храм посвећен светом арханђелу Михаилу, око кога се окупљала све бројнија заједница верника, а епископ Автоном је, и поред сопственог изгнаничког положаја, постављао ђаконе и свештенике да помажу у бризи о духовном расту те нове пастве. Као добар и пожртвован пастир, није се штедео у труду око спасења душа које су му биле поверене, обилазећи околна села и утврђујући хришћане у верности усред свеопштег прогона.
Када су неки од ревносних новообраћених хришћана једном приликом, у заносу вере, порушили оближњу незнабожачку светињу, разјарени мештани-идолопоклоници, не могавши да пронађу непосредне починиоце, окренули су свој гнев против епископа који их је у веру привео. Напали су га управо док је пред олтаром служио свету литургију, и мученички га усмртили на самом месту богослужења, пред очима уплашене пастве. Тако је свети Автоном принео себе као жртву Богу на олтару који је сам подигао, запечативши своје дугогодишње проповедање сопственом проливеном крвљу. Пострадао је почетком четвртог века, око 313. године. Над његовим моштима је касније, пошто је прогон престао, подигнут величанственији храм, а Црква га поштује као ревносног пастира изгнанства и мученика који је до последњег даха остао на свом месту служења.
Празновање
Празнује се 25. септембра по новом календару.