Житије
Свети свештеномученик Елевтерије живео је у ИИ веку, за време цара Хадријана. Рођен је у Риму као син угледне хришћанске породице — његова мајка, света Антија, лично га је васпитала у вери Христовој и, по предању, сама га је одвела код римског епископа да прими хришћанско образовање и поуку. Од најраније младости одликовао се изузетном побожношћу, оштроумношћу и преданошћу молитви, те је, иако врло млад, убрзо био рукоположен за ђакона, а потом, са свега петнаест година, и за епископа — постављен за поглавара Цркве у Илирику (област западног Балкана).
Као млад епископ, Елевтерије се показао изузетно ревносним у проповедању Јеванђеља, обраћајући многе незнабошце вери Христовој својом речитошћу и примером сопственог живота. Његова ревност привукла је пажњу римских власти, које су га, упркос младости, позвале пред цара Хадријана на испитивање. Пред самим царем, Елевтерије је храбро и мудро бранио хришћанску веру, одбијајући сваки покушај да буде наговорен на одрицање, било претњама, било обећањима почасти.
Подвргнут је суровим мучењима — печен на усијаној решетки, бацан у котао с уљем, излаган дивљим зверима — али је, по предању, из сваког мучења излазио неповређен, на запрепашћење мучитеља, све док најзад није био посечен мачем. Његова мајка Антија, која му је била присутна до последњег тренутка и храбрила га да истраје, убијена је одмах потом заједно са њим, придруживши му се у мученичком венцу који ју је и по заслугама и по крвном сродству следовао — мајка која је сина одгојила у вери, пратила га је и у смрти за ту исту веру.
Празновање
Празнује се 28. децембар по новом календару (15. децембар по старом), заједно са својом мајком Светом Антијом.