Житије
Свети свештеномученик Гаврило носи име једног од најпоштованијих анђеоских имена у хришћанској традицији — Гаврило, арханђел који је Пресветој Богородици навестио рођење Спаситеља, и по коме су вековима називана деца у хришћанским породицама, у нади да ће носити део благослова и вести радости коју то име симболизује.
Као свештеномученик, овај светитељ припада читавом низу православних свештеника који су, вршећи своју литургијску и пастирску дужност, пострадали за веру Христову у различитим периодима прогона кроз историју Цркве — било у ранохришћанским вековима под римским царевима, било у каснијим вековима под разним освајачким властима које су хришћанско свештенство доживљавале као претњу својој власти или вери. Подробнији историјски подаци о времену и месту његовог служења и мучеништва нису се сачували у опширнијој форми, али његово име остаје трајно уписано у литургијском сећању Цркве.
Свештеномучеништво се у православној традицији сматра једним од највиших облика хришћанског сведочанства, јер свештеник-мученик не полаже живот само као појединац који исповеда веру, већ као пастир који својом смрћу потврђује и запечаћује све оно што је проповедао својој пастви за живота — спајајући у себи службу и жртву у најпотпунијем облику хришћанског сведочанства.
Оставши веран свом свештеничком позиву и Христу до краја, примио је венац свештеномучеништва. Црква га поштује у том збору, призивајући га као молитвеника и подсећајући, кроз сам његов спомен, да је свако помињање имена мученика у богослужењу уједно и обећање да оно неће бити заборављено, ма колико историјских података о њему време однело.
Празновање
Празнује се 26. децембар по новом календару (13. децембар по старом).